Službeni list Vardarske banovine

Страна 20 __ лико је и тежак, нарочито у Вардарској бановини, у којој је народ под туђинском управом стотинама година држан далеко од личног и стручног просвећивања. Последице тога још увек тешко притискују народ и отежавају у великој мери рад пољопривредних стручњака.

Ма да је народ ослооођен испод туђег јарма пре 24 године, није се могла унапредити пољопривреда сразмерно протеклом времену, јер је непосредно иза ослобођења прохујао преко главе народа дуги светски рат, који је оставио пустош нарочито у Вардарској бановини. [10 свршекту тога дошло је у целом свету време аонормалног привредног живота, којем је главна садржина да народ нема довољно средстава за производњу, а што се произведе тешко се прода чак и по толико ниским ценама да сељак не може да подмири своје производне трошкове, па се за животне потребе задужује и скоро ништа не инвестира. 10 стање је неизбежно захватило и народни живот у Вардарској бановини. Оно га у толико теже погађа, што народ мора са минималним средствима да подиже и оснива своју заосталу пољопривреду и да је одмах прилагођава данашњим тешким захтевима трговине и малооројних купаца, чија је куповна моћ такође знатно мања него пре 20 година. Данашњем времену се врло тешко прилагођава пољопривреда наших најнапреднијих крајева, где је пољопривреда ишла у корак са временом. То је у Вардарској сановини нарочито тешко.

Природно је, да рад пољопривредних стручњака није могао под тако тешким приликама дати неке савршене резултате. Али ипак свуда се види повољан утицај њиховог рада, и да треба смишљено и истрајно даље наставити, водећи строгог рачуна о томе да се народу пружи стварна стручна помоћ са што мање трошка.

Излагање рада по појединим гранама пољопривредне струке потврдиће напред изложено.

Г Ратарство

У току протекле године, настављена је већ од раније започета акција за повећање површине под индустријским и пићним биљем, за којима се · осећа велика потражња. Ово важи нарочито за уљана семена од када им је отежан увоз.

Ма да је цена житарицама пала да се не исплати гајити их за извоз, ипак им се посвећује довољна пажња као основним биљкама за исхрану народа. Обраћа се нарочита пажња чистоћи семена, јер жито ових крајева губи 10—20% на цени баш због нечистоће. Пољопривредно одељење је помоћу Министарства пољопривреде осигурало суму од 80.000 динара у тријерском фонду за набавку — повећање броја тријера за чишћење жита. Њих је до сада било 350, што је релативно мало. На ширењу добрих сората домаћих житарица које се гаје на територији Вардарске бановине ради Огледна и контролна станица у Скопљу, која ради на испитивању сората и квалитета свих ратарских усева.

Прошле јесени је набављено 10 вагона првокласне пшенице „банкут" за семе п: о на по-

СЛУЖБЕНИ Лист _

___Број 781 ==

ан е сндкне памет пснљеште Ене –

пггидесете -- таван АИ

зајмицу пољопривредницима у Пелагонији, одакле ће се ова призната пшеница ширити даље.

500ог оскудице народа у семену оановина је набавила и поделила на позајмицу 2/ вагона пшенаце и 172 вагон јечма.

У пролеће 1956 године набављено је и дато народу на позајмицу за сетву 20 вагона житарица и 2.210 килограма кикирика.

Све ове набавке су извршене из фонда, па је утрошено 1,009.000 динара.

Министарство пољопривреде је набавило и поделило у Вардарској оановини за семе три вагона семена оољег памука, 1 вагон раног кромпира. За вештачка гнојива житарским задругама дало је 10.000 динара.

Од пићних диља форсира се нарочито гајење луцерке, граорице и сточне репе, како би се овдашња стока, која од увек оскудева у храни, у будуће што боље исхрањивала и тиме поправила овдашња домапа раса, која има доста доорих особина, али је услед слабе исхране закржљала.

Површина под пићним усевима стално се из године у годину повећава, услед јаке пропаганде од стране овог Одељења и позајмица из семенског фонда.

Нарочито се форсира гајење уљаних биљака и то по највише уљане репице, како би се подмирила потражња домаћих фабрика зејтина. Култура уљаних оиљака пропагираће се све више, јер су откупне цене од стране индустријалаца повољне, пошто су у току 1986 године стабилизиране нарочитим правилником по споразуму између пољопривредника, индустријалаца и министарства.

Посебном Уредбом и фондом осигурало је Министарство врло повољне и стабилне цене памуку, као и набавку модерних справа за чишћење памука, па ће ова култура неминовно брзо се развијати. Ово је важно када се зна да смо годишње увозили памука и памучних прерађевина за 600,000.000 динара. Мма много вероватноће да домаћим памуком смањимо увоз за једну трећину памука, па би 200.000.000— динара мање давали иностранству.

У индустријске биљке спадају и дудови за свилобубе за производњу свиле. На сличан начин као памуку, осигуран је развој нашем свиларству, које је веома пало, а од 1985 године нагло расте.

Од индустријских биљака веома се шири конопља, која је раније била раширена у северним срезовима.

Ширењем споменутих индустријских биљака даје се народу могућност боље зараде, која је падом цена житарица, опијума н дувана веома подбацивала. Пошто су многа места страдала од поплава и од града у 1936 години, давано је народу семе на терет семенског фонда, у износу од 1,000.000 динара, па је фонд скоро сасвим исцрпљен. Међутим тражња позајмица је бнла преко 5,000.000.динара. Наплата позајмице у народу иде тешко, због тешког. економског стања, па трпи семенски фонд, т.|. сувише споро му притиче редован интерес, од кога би фонд требао да се стално повећава.

семенског

АИ ОДА = ПИ 7 Јн Не