Službeni list Vardarske banovine

Страна 20 мо исто треба ефикасније провести и шуме подићи, Ради што бољега пошумљавања предлаже да се то стави у дужност свима општинама да на сво10] територији изврше пошумљавање. Ако се на тај начин у свакој општини пошуми само пола хектара имаћемо у нашој бановини око 20 хектара пошумљеног подручја у једној години. Народ даје радну снагу за путеве па би то исто могло да се проведе и за пошумљавање. Ако би се тако поступало, за 10 година би постигли колосалан успех. Ради очувања сеоских шума постоје чувари за које допринос плаћају села према величини села пн према величини атара, с тим да новац улази у бановинску касу и да се они одатле исплаћују. Али ти чувари су постали господа а не службеници, зато моли да се такви службеници отклоне и да на њихова места дођу људи који ће да раде. Напемиње случај шумске секције у Ристовцу, па моли начелника Пољопривредног одељења и шефа Шумарског отсека да се рад Секције развије и простре и на друге општине. Нарочито апелује да се невоља код народа ублажи на тај начин да се издају потребна наређења да се код свих река предузме потребно како би се отклониле штете од поплава.

Већник из Дојрана г. Петко Радовић, који 38тим добија реч, каже да среске расаднике не би требало давати приватницима, већ ако се је стаго на гледиште да они не треба да потпадају под дановину, онда је много боље да се предаду на руковање општинским управама, пошто општине имају могућност и потребу да расаднике одрже и унапреде, а преко њих да унапреде и воћарство и виноградарство. У погледу зимске исхране стоке предлаже да се помоћ сточарима даје у место у новцу у натури, јер бановина, набављајући веће количине потребних средстава, може купити већу количину јевтиније.

У вези са унапређењем повртарства каже да треба особиту пажњу обратити и на јужно воће нарочито оном које подлеже брзом квару.

Реч добија г. Стаменковић, бански већник из Лесковца, који каже да ништа није чуо о култури кудеље штс сматра врло важним питањем за лесковачки и пчињски срез. Кудеља се довољно рационално не обрађује па услед тога нема ни потребни квалитет да би се могла извозити на страни, и ако је некада наша кудеља била чувена у Грчкој и Турској. Правилној преради кудеље много смета нови Закон о риболову који не дозвољава да се кудеља топи у текућој води, него мора да се топи по баруштинама и у некој стајапој води, па постаје зелена и црна, услед чега је немогућа за извоз. Сматра да је кудеља врло важан артикал за земаљску одбрану и да томе пи-

тању треба посветити нарочиту пажњу. Постоји намера да се подигну у Врањској бањи топила за кудељу па предлаже да се Банска управа

заинтересује и да ту сумпоровиту воду која је врло подесна за топљење кудеље искористи. Културу кудеље треба подробније испитати и дати потребна упутства за култивисање и топила што пре подићи. Напомиње да прошлогодишњи кредит од 100.000 динара у буџету за Пољопривредну

СЛУЖБЕНИ Лист

Број 854

школу у Лесковцу, у циљу снабдевања електричног осветљења школе, није уопште искоришћен. Међутим сада постоји могућност да се све то спроведе за свега 50.000 динара, јер Електрично друштво из Лесковца нуди да електрично осветљење до саме школе и по учионицама спроведе за 90.009 динара. Исто тако моли да се предузму мере за поправљање општих прилика у школи, јер ученици те школе немају довољно ни учионица, него раде у трпезарији.

Реч добија бански већник г. Тодор Петровић из Прилепа, који каже да је требало да народ ових крајева са одушевљењем прихвати осигурање од града. Али нажалост народ је констатовао да осигуранину мора да плаћа, јер је то обавезно осигурање, а за несрећу десило се баш прве године да град уништи велике количине дувана у прилепском срезу. Комисије су процениле штету на Дин. 9,700.000— Међутим, Одбор је нашао да осигураницима не може да се исплати отштета, пошто су уплатили после одређеног рока. Ја сам са своје стране, сматрајући да је то моја дужност као банског већника, написао једну претставку и дао своје сугестије по томе питању. Међутим никакав одговор нисам примио нити знам да ли је та претставка примљена и да ли је по њој нешто поступљено. Ја сматрам да би се већницима дало воље за рад када би се њихове претставке узимале у обзир и налазим да би бански већници онда још боље вршили свој задатак, а у томе случају и Банска управа би добијала много корисних сугестија.

Питање плаћања штете од градобитине решено је на тај начин што се исплатила отштета само онима који су уплатили осигуранину до онога дана када се од стране Монопола давала позајмица, а то је до краја септембра. Оваквих је било у износу од 1,600.000— а осталих је било 2,100.000дин. а овим последњима није исплаћена штета, због тога што нису уплатили до одређеног рока. Осигураници сматрају да је ово неправедно решење, јер кад је ово принудно обезбеђење и када ће се осигуранина наплатити и да је било штете и да није било штете, онда је свакоме требало исплатити отштету, а не само онима који су допринос уплатили раније. |

У погледу унапређења воћарства каже да је приватна иницијатива врло активна у колико се тиче сађења воћака, али чување је веома слабо, а сем тога се такви случајеви кажњавају благо, па би требало примењивати што строжије казне ради ефикасности чувања.

Добивши после тога реч већник среза струмичког г. Мане Хаџијевић каже да је питање унапређења пољопривреде заиста врло важно. Налази да пољопривредници, и у случају да имају прскалице и друге справе, нису довољно упућени у рад са њима, а кривица је до среских економа који не упућују народ са руковањем прскалица и не обилазе довољно винограде. Оправдање налази у томе што им је вероватно мали путни паушал. У погледу пшенице налази да при избору семена треба водити рачуна о особинама земљишта. Износи пример једнога сељака који је пшеницу донео из Грчке па је имао дупли принос.

пића Пн