Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

же нѣгова. учин'ВномЪ себи оФидомЪ раз» драженЪ, и люшомЪ жеѣю освете распа» лѢнЪ, свако друго чувствованіе у нѣму удавлѣно бяше^ кромѣ сурове варварске радости гледаюѣи какосе све то веѣма люта разяраваше зверЪ. ЛаузусЪ сЪ нагломЪ нестерпеливостію , раздражава и кЪ сраженіе Лава подстрекава. Корача кЪ Лаву, овай устремисе ; полети и скочи на нѣга. ЛаузусЪ се хитро уклони. Три редЪ возбешена зверЪ са запенѣнима огнѢвишимЪ челкстима залетисе на нѣга, И сва три путЪ ЛаузусЪ искусствомъ своимЪ преухи три га и избѣ г не му изЪ зуба и ноктїю. ФанорЪ разумѣвши негде сакривенЪ ша се чини, неможесе зауставигпи, напрасно полети, пробія предЪ собомЪ множество народа, и савЪ АмфнѳеатерЪ зазвони нѢгоеимЪ крыкомЪ. Устани Мезенцїе! спаси сина твоега! онЪ з оно ! /ІаузусЪ се онде сЪ ЛавомЪ бїе ! МезенпЪ погледа, види Фанора. О Боже мой ! закричи: ш,а з то ? о нзродемой гіЪмози те ми за Бога! избавите сина моега единога! сви у нушра! ошмише одЪ смерти Лаузуса! Лудїя при овомЪ гласу врисне, падне и обамре , крвЪ иойсе смрзне и очи потамне. Мезенцію садЪ ниіда ше на уму ^него да ЛавЪ оѣе да му'