Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

зо® друго него дужкосшЪ человѣчества, кнтн § помислити могла да шо може бипти іцо зло, и да се она мора одЪ тога острегзвати. КрайнѢ изнеможеніе и разслабленіе Фонрозе дошле доѣе и доспе, да Аделааида безЪ еелике шврдоѣе н немилости сриа и душе неби га веѣь више могла гледати да тако чезне и гине, и да се не постара билимусе како помоѣи могло. Ти гинешЪ младиѢю! речему она сЪ премилосшивомЪ добротомЪ: и прилажешЬ кЪ жалости моей жалосшЪ да те гпако вндимЪ гди се сушншЪ и мучишЪ, а незнамЪ какобишисе помоги могло! ако повѢсшЪ моега неразумія и злополучія ніе мене у презрѣніе кодЪ тебе поставила! ако ши з найсердечнїе пріятелство драго; найпосле да ти и ово речемЪ ако ниси радЪ да ме несреѢкїомЪ и жалостнїомЪ учинишЪ него ш,о самЪ била пре него самЪ те познала , вовѣри мени узрокЪ џеволѣ и скорби твое ! та видишЪ да овде неймашЪ никога на свешу ко бн ше уш'Бшіо и разговорю! Нека би твоя тайна вила беѣа него моя, небойсе спріобіцшпи ми ю. СмертЪ супруга моега положила 9 велику бездну меѣю мномЪ и светомЪ, и повѢренностЬ кою в одЪ тебе изискуемЪ битиѣе скоро у снолЪ поГр С".