Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

бу лежи: видимЪ да пте сдЪ нѣга кншд одтергнуши неможе: видимЪ и познаемЪ коаико з твоя добродѢтелЪ остроумна, за сакрнти одЪ меке злосчастіе мое: сзе то я у цѣлой пространности и шегоѢн чувствуемъ, и теби у свему право даемЪ. Твоя з дуж ноешь мененикада не лгобити. А моя жестока судбина одЪ презѣлке кѣ теби Любови умрети, и подЪ шима твоима милима очима вздануши и скоячатисе. Аделааида у несгперпѢ'ливости намѣреніе свое у дѣйствіе произвести , како допе у свою колибу, отацЪ мой: ре че кЪ старцу домаѢину: осеѣашели ви у себи толнко снаге, да можете до Турина доли? велику пошребу нмадемЪ одѣ кога псузданога, да пошлѢмЪ Господину и ГоспоѢи Фонрозе таково неко извѣстіе іца се живота нїова тиче. Желя, мило деше мое!.да послужимѢ како нима шако и теби, датиѣе мени доволно кЪ тому снаге и крепости, кадЪ би Туринѣ иоіць далѢ біо! полите дакле сѣ БогомЪ, и поспешите колико можете: виѣс гпе и наѣи у одѣянію жалости, гди иоіце плачу и цвеле за синомЪ своимѣ единимѣ: кажи ше имѣ да онЪ' у о вой долнни живи : џ: да КмЪ га гшко кеможе дати него я: алн