Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

онда ГоспоѢа Фонрозе узме сптарога рука сшксне и сЪ милошѢю у свое гоЕореїіи: о прерадосгпки благов'Встишелю ! ши си намЂ сЪ неба дошао ! тиси намЪ нови животѣ донео! какоѣемо ши такозо неописако благодѣянїе припознати! , Све з за часЪ готово за пушЪ. Узму кЪ себи у колеса сшарога благовѣстите» ля н прѣю. Ту се данЪ и ноѢь путуе : докЪ вень сшигну у ону пожелѣну долину , гди и нїоео само и едино ожидаваше благо. Пасгпирка баше за овцами : старица домаѣнца одведе и кЪ кїсй. Како з садЪ родите» лѢмЪ било! кадЪ угледаю подЪ онимЪ растомЪ пасширку, гди седи и неіцо плете * а сйна свога предрагога у простомъ пасшнрскомЪ одѣянію, гди кодЪ нѣ разслаблѢнЪ и бледЪ лежи. Срца милостива родителей пре га познаду него очи! а! сурови и немилосердни сине мой! едино чадо срца мога! вопіе мати падши му на прсн и загрлившига: како си насЪ могао такой жалости прсдати ! какоси со ти могао одгпогнути одЬ срца нашега, и одЪ наше ми» лошііе украстн ! іца шражишЪ ! ш,а чинишЪ овде ? ОбожавамЪ ову 1 одговори онЪ сЪ разсла*