Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

401 видите коликоѣете несреЋни учинити.,. и пре времена у гробѣ свести ако намЪ ово одречете! ахЪ Господине мой! одговори Аделааида : ви сЪ вашомЪ добротомЪ сокрушавате срце мое! али послушайте ме найпре, и судите сами! тада у присутствію старца и старице домаѢина разкаже све свое вишеназначено плачевно приключеніе. Приложи кЪ тому и име фамиліе свое, коя Господину Фонрозе добро позната бяше. Сврши повѢстЪ сву узимаюѣи све ни за судїе, можелисе она одреЋи Орестана свога- При.. овнмЪ речма разореніе се проспе по лицамЪ свію слишателя. Млади Фонрозе уклоиисе у еданЪ угалЪ колибе за дати слободно теченіе сузамЪ и риданію кои хоѣаше да га задави : отацЪ нѢговЪ и старацЪ домаѢинЪ притеку му на помоѣь. Господа Фонрозе држеѣи у обятіямЪ своимЪ плачевну Аделаайду и обливаюѣи ю сузами моляше ю и заклиняше да и не остави да опетЪ по други путь плачу за синомЪ своимЪ. Старица колибе на колени предЪ АделааидомЪ то исто прошаше. Доста веѣь тога! рече Аделааида подигнувшисе. БогЪ ми з сви4ВтелЪ да би я животЪ мой положила за припознати толику любовЪ и доброшу. Не С с могу