Sobranіe raznыhъ nravoučitelnыhъ veщeй : vъ polzu i uveselenїe Dosіөeemъ Obradovičemъ

негтраведни 'сви сложно бранимосе, и желанія наша кЪ добру управляймо. Ми сви прнродно желимо одЪ колевке до гроба. Душа , сердце и сва чувства наша непрестано желе : и кадЪ би човекЪ одЪ сваке желѣ престао, веѢЪ неби за ови светЪ быо. їїаметанЪ човекЪ жели іцо а дозвол'Вно , добро, и могуѢе, и у томе з благополучанЪ; а неправеданЪ и неразуманЪ жели или іцо а не» дозволѣко , или немогуїїе, и у томе з всегда несреѢанЪ. Дколи пакЪ зао и неправеданЪ и напредуе у своимЪ желямЪ и похошемЪ, и са іцетомЪ ближнѣга свога богатисе, и среѣносе чини да живи; заисто ніе заЕиѢеня ко окаянства и сожалѣнія достоянЪ, зашо чрезЪ то погибель на свою душу , и ( кадЪ годЪ буде ) на свою децу навлачи. НадЪ нами з судбе око, кое на насЪ гледа, и доброга добро чека, а злога беда.