Socijalizam i seljaštvo

администрацији гледали непријатеља, а помоћ у садашњости и решење свога питања у будућности очекивали су од својшх синдивата и задруга иј од своје партије пре него од државе.

Већу пажњу у ширим слојевнма изазвала је књига Америжанца Хенри Џорџа, Прогрес и сиромаштво, која се може сматрати првим делом аграрног социјализма. Појавила се 1879, занела је многе следбенике у Америци, у Европи, па и у Аустралији и на Новом Зеланду. Толстој се том књигом инспирисао за свој чувени роман Васкрсење. Кад је Џорџ умро, 1897, испраћен је са таквим знацима народне симпатије какви нису били указани никојем приватном лицу у Америци. Његова основна мисао није била толико нова колико је био оригиналан начин на који се она имала остварити. Џорџ полази од поставке да ремља, баш као и- ваздух и сунчева светлост, не може бнти предмет приватне својине. Нико не може отуђити земљу коју држи, из простога разлога што би> тиме лишио своје потомке и претворио нх у робове другик људи. Земља мора бити опште добро, а поједннци је могу само држатн и искорншћавати. Они плаћају друштвеној заједници за сваки комад највећу излицитирану ренту. Та рента на земљиште има да буде једини порез који ће грађани давати на име свнх јавних издатака. Овн друш порези и намети треба поступно да се укину. При крају 18 века, сличне идеје иоповедали су у Француској физнократи, с том разликом што нису тражили да земља буде општа својина. Зато су тек Хенри Џорџ и његови

последници аграрни социјалисти. Нарочито су по-

13

СОЦШАЛИЗАМ П СЕЉАШТВО