Socijalizam i seljaštvo

Исто се поновило у Немачкој крајем 15 и почетком 16 века: Лутер јегбворио и писао народним језиком, сипао гњев против цркве која је изневерила свој завет сиромаштва, против њених великодостојника који су се одали луксузу; сељаци су се бунили против племићког Замка и повлашћених редова. 7 ) - У Русији, где је мрак био најгушћи, -сељачже побуне настале су касније: у ,17 веку Стјењка Разин, у 18 Пугачов. Нису се смириле .нИ' после делимичне аграрне реформе 1861. Пламен револуције опет је букнуо 1905, и са још већом силином 1917. Француска је имала велику сељачку буну*’половином 14 века, под Жак Бономом: то је учинило да се све Де појаве каоније називају „жакеријама". Кметство је укинуто- тек за време Револуције, која је дала сигнал за аграрне реформе у западној и средњој Европи током целог 19 века.

У нашем Подунављу, највећег трага су остави/ле буне Мађара Ђерђа Доже, 1514, и Хрв'ата Матије Губца, 1573. Дожина буна почела је такође под видом једног верског покрета, као врста крсташког рата против Турака. Она је кренута по жељи Рима, али се изметнула у побуну против великаша. Познат из ранијих ратова са Турцима, Дожа је био позван да организује једзн нов поход: хнљаде сељака и других малик и, сиромашних људи скупило се око њега. Војна диоциплина у којој их је Дожа држао није спречила заталасане масе да изразе своје клаоне захтеве, и то та-

7 ) Fr, Etigels, Сељачки раш. у Немачкој, Загреб, 1934.

21

СОЦПЈАЛНЗАМ И СЕЉАШТЕО