Socijalizam i seljaštvo

ка је била за капиталистички систем коригован зазадругарством и политичком демократијоА-i. 11 )

Пољска је прва имала један левичарски сељачки покретР Бизволеније. Он је настао још пре 1914, у рускон делу Пољске, док је у немачком и аустриском делу постојао_ Пјаст, великопоседничка организација. После Рата, оне су се спојиле у једну, и имале толику снагу да је шеф странке Витос неко време био претседнпк владе. Визволеније се касније опет издвојил-о и привукло је један део деснице. групу Домског. Пре завођења војничког режима, 1938, ПјастЈе добио 34 мандата, његови левн дисиденти 24, а Визволеније 36. Руљунска. Национално-сељачка странка добкла је сама власт "уТшвембру 1928, али је, ометана са свих страна, мало тта могла да уради за сељаштво. Плодније су учествовале у власти сељачке странке у балтичкилг државама: у Естонији, Финској, Литванији и Летснци. Свуда су их рушиле десничарске и фашистичке снаге, а оне нису умеле да траже помоћ и сзрадњу са радништвом и са СССР. До сарадње између сељака и радника дошло је у већој мери у Данској, ШведскоЈ п Иорвешкој Сељачке странке у Холандаја и Француској биле су консервативне, скоро фашистичке. Веђина француских сељака гласали су последњих година за социјалисте, радикале и комунисте.

На Словенском Југу, после 1918, развили су се јаки сељачки покрети. Словенска људска странка, ма да није ни сељачка ни аграрна, има најбоље привредне и културне организације, у којима в_ећину и главну снагу чине сељаци. То је једна консервативна странка коју воде католички свештеници; о-на задружне кадтитале даје «а располагаље градској 'индустри-ји и капиталистичким банкама. Није много левија ни Самостојна кметијска стран-

*') М. Хоџа, Agrarizm. Праг, 1930 и Cesti sredoevropskej agrarnej demokracie. Праг, 1931.

30

соцпјалпзам и сељаштво