Solunski front : Vojno-politička akcija

16

Ђенерал Петар Пешић

а предузети офанзиву противу Румуније у циљу окупације ове земље. Разлози за такву акцију били би, осим великога моралнога ефекта, који би она произвела, још и велике војничке и политичке користи везане са окупацијом Румуније, као и огромне материјалне користи извучене из великог богатства ове земље, затим претња ка Одеси и дубљој позадини руске војске, као и осигурање везе између Централних Сила и Цариграда не само железничком пругом, већ и Дунавом. У другом делу операција, кад Румунија буде заузета, непријатељ ће предузети енергичну офанзиву на солунском војишту у циљу овлађивања Солуном као првокласном стратегијском тачком. Ова акција била би оправдана, осим великога моралног ефекта који она ствара, још и великим војничким и политичким користима, јер би непријатељ постао апсолутан господар на Балканском Полуострву и увукао би Грчку у савез Централних Сила. Балканско ратиште имало је увек велику стратегијску и политичку важност, као што је то делегат Српске Врховне Команде имао част изложити детаљно на последњој конференцији у Шантију, тражећи да савезничке војске на срлунском фронту буду довољно појачане, те да могу тући непријатељску војску и продужити успешно офанзиву ка Софији и Дунаву. Међутим, ово ратиште добило је данас још већу важност, из ових разлога: •Ц/Поразом Бугарске и васпостављањем Србије веза Берлин —Цариград била би пресечена, што би дало Савезницима велике користи, а напротив, била