Solunski front : Vojno-politička akcija

38

Ђенерал Петар Пешић

требало I. српску армију, која је сада на фронту Сокол—Црна Река (источни крак), сменити са овога фронта другим савезничким трупама и послати је на садањи фронт 11. армије у Моглену, ради њеног ојачања. Кад би целокупна српска војска, појачана тешком артиљеријом, била концетрисана на фронту Моглене, она би била у сшању да предузме офанзивне операције са фронша Сокол -Добро ПољеВешреник ка Кавадару и Демир Ilauuju. Мефутим, може се усвојити и друга стратегијска комбинација за операције а то је, да се долина Моглене узме за главни оиерацијски иравац, јер и ако се овим иравцем иосшиже циљ индирекшно. ииак је он врло иримамљив, јер се до објекша долази са мање жршава. Део фронта од Дубице до Сокола по природи је јак. Соко са Добрим Пољем, где се линија фронта ломи под правим углом и иде на север ка Црној Реци, представља врло осетљиву и истакнуту тачку непријатељскога фронта. Успешним дејством, планинским гребеном, у лакту .Црне Реке преко Бобишта и Високог (Марково Гумно к. 1506) неријатељ би се могао одбацити од. садање његове линије одбране, која брани приступ Прилепу, али држећи линију Козјак Кучков Камен Ђуров Камен и Дренску Планину, која затвара даље продирање правцем у луку Црне Реке, а повијајући своје десно крило на положаје планине Бабуне (с. и. од Прилепа Крстец Свињичку главу и Строшку планину и даље на Прострањске планине и Џурију између Дебра и Струге) непријатељ би на. овој стратегијско-географској баријери могао спре.чити даље продирање ка долини Вардара.