Solunski front : Vojno-politička akcija

46

Ђенерал Петар Пешић

фронт појача и српска војска смени и одмори, али се то није могло одмах извршити због Италије, коју су морали помоћи услед пораза на Капорету. Зато је, због врло тешке војничке ситуације на италијан. ском фронту, морала бити одложена за неко време обећана помоћ за солунски фронт, ше шако и у 1917. години нисмо могли усаеши прибавиши овоме фроншу ону важносш коју он заслужује, и ако смо се две године очајно за шо борили. VI. Врховни Командант, Њ. Кр. В. Престолонаследник Александар, Врховна Команда и Кр. Влада нису се заморили овом акцијом у сталној тенденцији, да се солунски фронт што више појача, већ је напротив' продужена акција у томе циљу целе 1917. и почетком 1918. године, док напослетку та акција није крунисана успехом и солунски фронт појачан у толикој мери, да смо могли у септембру месецу 1918. године предузети офанзиву, потући непријатеља, ослободити Србију и ујединити цео наш народ. Оно што је требало да се догоди у 1916. години извршено је у 1918. години, после тешких патњи п невоља, што је наш народ претрпео. Идеје свих српских надлежних фактора напослетку су победиле и солунскоме фронту дата је она важност, коју је он заслуживао. Победа на солунском фронту клица је иораза заједничкога непријашеља на свима осшали.м фроншовима, што најбоље показује следећа депеша Марлпала Хинденбурга упућена Државном Канцелару: