Spomenica Jovana S. Babunskog

дост свију ii школе се отворите свуда по српским селима. Али од сада тек настаје очајна борба на живот и смрт између Срба и Бугара, али на крају крајева опет правда да победи, Кад видеше околна, join бугарашка села да Срби добише учитеље и свештенике у с'вачему бољих од њихових и они се узрујаше и потражише српске учитеље. Али je то врло тешко ишло jep сами Турци спречавали су да прелазе на срп. страну села, jep су били добро плакани. A претњама и убиствима бугар, нису се толико баш бојали. Како пак, нисмо имали ни митрополита Србнна век Грка, 8 ) и он не само што није нас заштићавао век je радио и он протпву нас свпма срествима у друштву са Турцима и Бугарима, бојекп се ваљда да му Срби не заузму мптрополију (као штоке доцније и бити). Кад се овако дешаваше по Велесу и када не осташе на миру ни друге казе, у Прилепу и Кичеву такође сва села као једно скочпше и потражише српску народност и српске учптеље и свештенике. Нарочито Пореч се у томе одликова, jep сва села, око 40, одједанпут пређоше на српску страну. И тако je било великих сметњп од стране Турака, Бугара, Грка и чак и Влаха, а убиства беху на дневном реду, али и тамо победи правда, У овој несрекп и гунгулп где нисмо били слободнп са животом ни код своје куке а камо ли на раду и путу, мене поставите за учитеља у селу Теову 0 ) у (Велешкој) казн. Велико село око ПО домова и то пола срп. пола бугарско, Кад дођох у село ту затекох век бугарског учптеља, некога Тројана Кантарџијева врло окретног и велпког пропагандисту. Школа нам беше у једној сеоској куки у једној соби моја школа а у другој његова. Кад ja дођох он век имаше око 20 рака, Неки су (деца) чак шшга из српских кука да би се само научили писменостн. Кад ja отворих школу, мало по мало дођоше код мене свп ђаци буг. учитеља а он остаде само са једнпм ђаком и то копавим. Како смо испочетка ко бајагн лепо жпвели сада век почесмо накриво да гледамо jeдан другога а и гледалп смо да пзмеђ}- себе начинпмо ма какву сплетку, Некако менн бог поможе да ja успех да њега отерам из села, али зато он je се свуда хвалпо да ке ми се љуто осветити што сам му узео и његове ђаке и што сам и код бугараша боље стајао него он. Баш у то доба појави се једна чета бугарска која поче да крстари по велешкој казн, а ево како je та чета постала. Неки Пано Арнаутов из села Ораовца 10 ) са join неким једном

8 ) У ово време митрополит je био Антпм, Он je бпо последњп изданак прототипа патриаршпјскпх владпка у Велесу. Старац je бпо огрезао у све грехове протпву морала. 9 ) Село у Азоту. На југо-пстоку од Велеса. Далеко од Велеса око 5 сати. До ослобођења 1912, имало je око 900 стаиовника. 10 ) Село V Азоту. Лежц па рещ! Бабунп. До ослобођења 1912. хгмало je око 700 становппка.

8

СПОМЕНИЦА