Spomenica Jovana S. Babunskog

Вардар код Башиног Села. Али како je баш онда Вардар бео врло велики а чамаца није се могло начинити те тако?; највеће муке задавао ми je прелазак преко Вардара. У исто’ време бугараши беху чули за мој долазак у Р} г дник и свуда њихове чете беху распоређене поред Вардара чекајући ме на пуспју, а где нису могли' да ме чекају због турака, напр. измену Велеса и Башиног Села, они то јавпше турцпма те су. они чекали изнад и испод Велеса. \ Ja сам био потпуно извештен о свему овоме и да яттсолутно не могу да прођем и да се што пре нзмакнем од Рудника. У исто време јавише ми наши из Велеса и из Скопља да je спремљено данас код Зеленикова Вардар да пређем» на дрвеној ћупријн. Ja онда вратим чету и тако изјутра сти-" гасмо у Ново Село близу Вардара, ту преседнм и чим се смркну узе ме чпча Јаћим и сретно ме преведе преко hyприје, и поред саме станице пређосмо пругу и ухватисмо' десно. И ако je на самој станици било око 60 тур. војнпка нису нас осетили. После једног дана ja сти гнем у Лиспчу, село пола српско пола бугарашко. И чим сам се измакао од овог села одмах бугараши јавише у Велесу и својима и Турцима. Кад су увидели да сам се измакао на Вардару и Бугари ii Турци потрчаше замном да ме што пре пронађу. Турди су ишли по свпма селима и дању и ноћу острањујућп оданде спремљену храну, а бугарске пак чете . шиле су по планинама и добро су пазпле на све стране. Замном je трчао од бугарских војвода Стеван Димитров са 50 људп и Шиваров, Стеван je известно сва српска и бугар. села о мом доласку и запретно им најстрашнијим казнама ко he мени ма какве услуге учинити али леба дати. Он je нагласпо и у наредбама: да je дошла једна чета качака са изломљенпм’ пушкама и нашој се организацији не покорава због тога и најстрожпје вам наређујем да je гоните где год je видите и чујете јер само једна организацпја постојп овде а та je „Opганизација Македонско-Одрински Комитет“ п ко се овој организации не покорава он je одметник итд, Кад сам пошао по Азоту по нашим најчистијим српским селима једва су ми могли највећом тајном додавати сува леба и молећи ме да у села не улазим и да се што пре склањам у Пореч код Глигора и Хренка, јер Стеван и Шиваров прете смрћу на кога чак падне сумња да je имао додира самном и непрестано иде замном у потеру са великом силом итд. Ja немајућп куд и не поуздавајући се у своју сопствену снагу савладани и уморени од прекомерног пешачења људима пређох у прплепску казу и cpeha се послужи те после једног дана састадох се са Глпгором и Хренком. Они се веома обрадоваше кад видише 35 људн наоружани све брзометним пушкама и бомбама а тьихове чете највише беху наоружане мартинкама и берданама. У друштву ми се од-

16

СПОМЕНИЦА