Spomenica Jovana S. Babunskog

чесмо продирати ка Велесу и Прилепу узимајући им многа њнхова села, 7. јуна(?) сукобпли смо се ja и Глигор са 31. четником са великом бугарском четом од преко 120 људи, у коме (сукобу) беху бугар. војводе Костантинов, Сугарев и Дачов ито беше на Мукосу плашши, 23 ) После 4 сата борбе разбисмо ову чету. Поред што убисмо десетак четника ранисмо у раме Костадинова а у ноге Дачу те се сва чета разбеже. Пошто од Мукоса није далеко Прилеп, на пуцань пушака дотрча војска, али пошто смо ми узели били највише позиције и дођоше многи сељаци у помок издржасмо без штете и ов} г борбу, пак смо се у мрак повукли. Даклем и овде беху бугари разбијени. Сам je Костантинов, на питање сељака како смо их тако потукли, који смо били врло мало и према бугар. хваљењу наоружанп са сломљеним пушкама, одговорио: „А бе, како да победиме като налптат (Срби) като орлови а нашите бегат като жени". На свэ стране расчу се о овој нашој победи. Наши се join више окуражише а бугараши почеше губити веру. 5. јуна исте године Јован Алабак са 75 људи пође да запали врло, чувено са четничке стране село Крапу. Ми за ово благовремено чујемо и на брду Мовнатан, 24 ) баш кад седоше ручати, нападосмо их ja, Тренко и Глигор и после пет сатп борбе разбисмо их тако страшно да су скоро преко половина осталп мртви и рањени. Ранпсмо и војводу Арсу из Локвнце а Алабак безобзпра побегну. Пошто смо се ту били у шуми измешалп и дошло да се у коштац ватамо изгубпсмо ми два четника и чнча Дпмчу(?) и једног сељака из Крапе. После кратког времена Јован Алабак и последњи напор употреби да би се нам осветио. Он покупи преко 60 четника и у друштву са Сугаревим пође ка Поречу да нас тамо удари. Али на његову несрећу, једно јутро рано опколисмо село Ореше у велешкој казн ja, Глигор и Рајковић, ту затекосмо ову чету где спава. Кад чуше да смо ми око села, онако буновнп стадоше бегати на све стране и у бетству више потукосмо и три жива четника заробимо. Бугарске војводе нису ни покушале да распореде четнике век су се обојица сакрплп у једном плоту тако да их нисмо могли наки; и због тога што и војска брзо стиже из Богохмиле које je удаљено 1 '/г- Са овим истим Алабаком, ja и Глигор сударимо се ноку у Теовском пољу и нагонпхмо га на бегство. Видеки да му апсолутно не пде срека, а све старе четнике побисхмо му а они што су заосталн побеглн му, видеки се без четника побеже наскоро у Бугарску, те тако смо се опростили још од једног врло опасног противника. Он je био родом из села Ораовда велепиге казе. Су дар на Зли Долу и зашщо? Пешу пашу у Кичеву

2 3 ) На гранпцп Велеске и Прплепске области; северно од Прилепа. 21 ) У Прцлепској области зову га Мовиатец. Познато брдо у Прилепској облает по народном предшьу о томе како се по н>ему пео КраъевпЬ Марко и заморпо свога шарца. Отуда се и пме овога брда доводп, међу тпм оно je у нашим писании спомешщама познато још из времена пре Краљевића Марка.

СПОМЕНИЦА