Spomenica Jovana S. Babunskog

Над Преспом

посвећсно војводи

Јовану Бабунском

Понок бледа луша Перисшером, Звезда шрне негде на северу, Крвав месец језди кроз облаке И губи се у мирном језеру А над њиме као ваиај смрши Шуми иесма иоробљених гора-, И док језа иотреса иланине, И снег слеке са смрзнутог бора, Јача вером од сурога стења, Ведра као душа Србинова; Страшна као бура кобне ноки Стражу чува чета Бабунскова

Сшеван J. Загорчић i 2)

42 J Положа j 3. 11l 1918. г. Драги Војводо, Придружујући се општо / радости шачице, oso мало слободних Срба, који имајући такое диооое, слободно гледају соетлој будућности у очи, на дан када престаоник Републике Франиуске у присустоу соојих и других генерала уз акорде француске марсшьезе предаде Вала, нашем хероју и гордости српскога имена орден најоишег степена, ja Вам, као један од оних, који с усхићењем гледа у оне, који на соаком траку увеличавају српско име, посвећујем ово нвколико редака као мали дво признагъа човегсу, који je од нас много више заслужио. Како рекох ; ово чиним, прво као Србин, а друго, као Ваш ученик са Бањицв и Торлака, када полетесмо сои, да својим слабим грудима зауставимо бујицу непријатељске навале, која нам узе оно, што смо ввновима, као највећи феникс, подизали животима и крвљу својом. Желвћи Вам, драги војводо, да Вас у будућности, на тако великом и неоцегьивом раду, прати Ваша стара/ легендарна, комитаса cpeha, ja Вам шаљем свом дубинам своје душе искрене и лепе Српске поздравв с једним громовитим и френетичним: Живео велики борац за нашу велику идеју и понос српског имена, војвода Јован Бабунски! Ваш Стеван Ј. Загорчић, медицинар.

27

JOBAHA С. БАБУНСКОГ