Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

180

Војску воде, доносе поздраве Од Сочице војводе Лазара: Да не може Пив}' оставити, Оставити Равно и Голију 145 И цареве у Пиву градове. Они сјели, други пристнгоше Од Завођа Вујовић Никола И за њиме шест барјака војске. Ту се силна искупила војска. 150 Искупила сва Ерцеговина. Вино пију на бијелу кулу, Вино служи војводина Горда И овако Горда говораше; „0 војводо Баћовнћ-Максиме, 155 „Ти нијеси само моја хвала, „Но си глава до града Мостара; „Чувај главу, добру држи стражу, „Бранковића ако је нестало, „Ал’ сјемена њина је остало, 160 „Па се бојим јада од старина, „Да се стара игра не узигра“. Кад ујутро јутро освануло, Млађи добре коње изведоше, Командири сабље припасаше, 165 Барјактари развише барјаке, Официри сабље извадпше, Уредише у чете војнике. Официри Бањскн уљегоше На бијелу војводину кулу, 170 Изнијеше сабљу Јованову (Која бјеше од срме и злата, То је сабља војводе Јована Првог бана од Ерцеговине), Опасаше војводи Максиму; 175 Сретну му је сва Ерцеговина. Максим врана ата поклопио, С госпођом се дивно поздравио, На аманет ђец} ? оставио Милосноме Богу истиноме 180 И госпођи Ерцегбеговици.