Spomenica o hercegovačkom ustanku 1875. godine

194

Џафер паде а Васко допаде, Да му русу посијече главу. 175 Алекса га брацки замолио: „Пријатељу, ако Бога знадеш, „Поклони ми јузбашу Џафера, „Да му русу посијечем главу.“ Даде му га ријеч, не чињаше 180 И са њега руфо и оружје. Џаферову главу посјекоше, А кадуне живе поведоше. Сви остали утекоше Турци, Само један Мусићу Алија 185 У боју је љутом погинуо. Турско робље Срби поведоше У Церницу робље опремише. И то било кад ’ho се чинило. 1 )

ВИЛА ЕРЦЕГОВКА. (1875. год.).

Басарићу турски барјактаре Ђерђелезе други турске вјере Јуначки ли своје дворе брани, На авлију седмину обали, Праг са сабљом мушки окрвави, Сад ако ти Остаде кривица, Што је раван Дабар и Фатница, А међу њих Дивнн планиница Ама из ње загрмље стрелица Од јуначке куће Капичића, 10 Од ње српска паде перјаница, Уби стрела Симуна сердара, Саломи му ноге обадвије. Ма Зечевић ливорвер опали Тек код себе четири обали. 15

0 Ову пјесму преписао сам од гуслара Трнпка Миђова Курдулије из гатачкијех Корита, сада настављепог у Високо у Боснн.