Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

12

2

Доба незгодних прилика по Србина

Већ ко не би то знао, од колике је важности саобраћај за привредни напредак једнога народа. Што су путеви бољи, то је саобраћај живљи, размена робе бржа, те отуда пружена и могућност, да се производња убрза и појача. А што је производња већа и потрошња бржа, то је и капиталима дата већа могућност, да се нагло умножавају, што ће рећи, да се привреда претвара у све веће богатство. Уз такво богатство снажно се развијају све гране просвећености народне. Али Аустрија гледала је да омете, да се у народу српском правреда подиже на корист српску, стога је она желела да градове по српским крајевима освоји туђинцима 'насељеницима. Гуђинцима из белога света све власти су аустријске ишле на руку, да се утисну међу Србе и да се ту подижу на штету српску. Како се то раније радило по Војводини, ено јаснога примера у ономе штс је рађено по Босни пред нашим очима. Најпосле је дотле дошло, да су железнице и добри путеви били од штете Србину, јер је онда на тој страни опасан туђинац већма наваљивао и Србе разбијао и привредно слабио. Као што се види, што је друге народе, који су живели у сло'боди и под својим властима, подизало, то је Србе упропашћивало. По српским крајевима градови су били напуњени непријатељима српским, који су одатле ширили туђ језик и туђу просвећеност, а потискивали српски језик и српску просвећеност. Српска земља и српска мишица одржавала је туђу „злотворску госпоштину, туђу школу, туђу књигу, једном речи подизала је туђу просвећеност. Нај-