Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

„Аб

"је трговину у Пакрацу, у кући тадањег познатог господара Васе Марковића, која је радња и сад у рукама његових двају врло ваљаних и напредних унука, трговаца Владе и Паје Марковића у Пакрацу.

У нас се одмах све погосподи, починовничи, "реткост је дакле да се нека радња одржи у рукама "унука и праунука. Али у тој кућии у томе дому влада од увек, па и данас, што се каже: „Страх „Господњи“. У томе духу васпитан је и тадањи мали шегртић, потоњи чувени господар и велики народни „добротвор Исидор Добровић.

Господар Добрсвић био је у пуном смислу "речи прави „шецикућа“, рачунџија, смишљен, хитар, чуваран трговац — „шецикућа“. — У његовој руци “ознојила се пара девет пута, пре него ју је потрошио, и тек онда није ју потрошио, већ је турио у џеп — нека се нађе. Али за српске народне „сврхе, за школу и т. д. чинио је кад је требало.

Најволео је од свега Привредник. Хиљаду пута рекао је: „О Боже мој, да је у наше доба било 'Привредника, да је нашој омладини било онда удешено као што је сад удешено, -не би било пропало ЧСрпство у мом некад чисто српском Дарувару, где су после брзо превладали незнани дошљаци, већином „свију језика „и вера из Маџарске, а сви против староседиоца Срба“. Последње содине свога века, кад је обудовио, проживео је Добровић у Загребу. Сваки дан после подне преседео је код Привредника, читајући, потписујући писма и помазжући у свему. Разговарао је сваки дан са шегрчићима, а наредио је, да се њему јављају сви помоћници који су се свраћали код Привредника. Сео их ује поред себе, у свечаној сали где је он радио и