Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

47

тде су поређане слике Привредникових великих 'фундатора и добротвора, па је омладину упућивао и поучавао најсвојскије, као рођени отац. Спремао их је за живот, препоручивао им је да уче, да читају — да се користе свим стручним, вечерњим и другим школама, курсевима ит,д., чега у његово доба није никако било,а сад има тога хвала Богу на све стране. „Лако и лепо је сад вама. У моје доба није било ничега, а ја и моји пријатељи постараћемо се, драга децо, основаћемо задужбине, да ће Привредник моћи, удесити све још боље него што је већ удешено. Ви радите, штедите, међутим, па будите у свему паметни и мудри људи и Срби од посла: А кад му једошао који Славонац, онда му је радосно говорио: „До сад смо извели и издигли 1900 и више младића из нашег Пакрачког владичанства, из наших брда, махом сиромашних младића. Ништа то ако је момак сиромах, нека је само ваљан. Није срамота већ је велика дика, кад се човек издигне из сиротиње. И ја сам се издигао од шегртића, а готово сви наши први људи поникли су и издигли су се исто тако радом и штедњом из сиромашних фамилија са многом децом. Имућни родитељи — особито наше матере — распусте, размекшају своју децу, па онда нису више за посао и за напредак. Зато греба да оду младићи што пре што даље од куће“. Гако је господар Добровић волео и подстицао нашу омладину, а при растанку устао је сваки пут, узео је руку помоћника међу обе своје руке, па га је испратио са речима: „С Богом, драги синко, желим Вам сваку срећу у животу, држите се увек свога посла, свога реда, свога Привредника“. Господар Добровић помагао је, као што је опште познато, заједно са осталим својим