Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

55

Привредник допуњују се од почетка и увек, а нарочито у послу око бесплатног смештања и унапређивања српске привредне омладине свију струка. Године 1903., заузимањем господара Тоше Мијаиловића, познатог београдског трговца и садањег председника Привредника, у ову заједницу приступила је и Београдска Трговачка Омладина, па је послала преко Привредника у свет 600 ваљаних ђачића (шегрта) из Србије и 150 из Црне Горе. После рата утврђена и проширена је најтешња вева и са Друштвом за Васпитање и Заштиту Деце у Београду. То је Друштво, коме је председник г. ђенерал Михаило Рашић, примило и сместило Привредник бесплатно у свој дом (у Студеничкој улици 62), јер се рад тих установа допуњује т. |. Привредник прима децу овога Друштва као своје питомце за изучавање заната. Без те предусретљивости и помоћи, без стана, не би се Привредник у опште могао доселити у Београд. Са пресељењем Привредникове централе у Београд успостављена је најтешња веза за те послове и с државним и осталим установама, друштвима и добротворним задругама наших Српкиња и са најширим круговима свију крајева наше државе. То јест: тек од сад мора се радити, мора се ваљана, способна омладина сваке године и увек одабирати и Привреднику препоручивати, издизати, спремати за све корисне привредне послове и струке.

Одабирајте и препоручујте дакле Привреднику сваке године све здраве, ваљане, способне и у свему сигурне Србе ђачиће од 12 до 13 годила за варошке шегрте — особито оне најодлучније а незбринуте. Препоручујте нам исто тако одабране