Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

69

тражим, јер сам ишао да видим вашу културу, ваш рад и напредак, а у тим крајевима које спомињете нема ни железница, ни друмова, па према томе ни правих вароши, стецишта и центара од куд се шири култура. По варошима нема Срба, по железницама, то културним центрима нема Срба, већ се чује или швапски, или маџарски, или талијански, или ма како, "само се не чује српски, осим амала, по шумама пастира и т. д. А по плодним крајевима — нарочито у Војводини — потиснули су вас сасвим јевреји, дошљаци, туђинци, српски непријатељи. У. Војводини има још четвртина Срба. Интелигенција завафена, нерадна, збуњена, заварава народ, место да га поведе путем рада, напретка, озбиљне стварности“.

Човек је имао право. И данас не мало је тако, а онда беше још много горе.

Госп. Холечек продужио је онда: „Да, да, нема «Срба. једино што вам ваља, то је привредни покрет. Нема друге. Али убрзавајте, ширите тај рад, до'влачите што брже оне ваше вукове са планина у културне центре, које су туђинци отуђили, све вам це главно у непријатељским рукама. То најновије, Привредник, добро сте удесили, то мора обухватити све крајеве и све слојеве, мора постати оп„шта народна ствар“.

Тако је рекао велики српски пријатељ г. Д-р Холечек пре 25 и више година. После се свагда врло радовао, да се Срби привредници не збуњују, не „аче већ да се озбиљно, оштро напред крећу, а нарочито наши ратари, занатлије, трговци и уопште ттривредници у негдашњим аустро-маџарским крајевима, где су одувек најугроженији. Ту смо, а «сад нарочито и у Београду, врло, врло угрожени,