Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

УПУСТВО ЗА ОМЛАДИНУ ПРИВРЕДНИКОВУ

Деца са села — и из мањих места, обично су као А И И НК

дивља, плашљева, а прво време још и збуњена. Не знаду ни шта хоће, ни како треба, па ако нису" код куће добро упућена да морају слушати, онда зановетају без потребе, кад пођу у свет у шегрте, а то је обично за њих саме најгоре.

Неки би хтео, на пример, кући, неки да буде какав писар, неки ово, неки опет оно, а деца морају“ слушати код куће своје старије и учитеље, а у свету треба исто тако да се покоравају старешинама и господарима, јер је то прво и главно, и јер, без тога не може бити ни среће ни добра.

Сваком је прво време — кад се од куће растане — мало необично, чудно, жао, тешко. Ваљана' деца упуте се брзо, и обикну, приме се свога посла, слушају старије, јер у млађега поговора нема.

О. тим младићима чују се увек лепи и добри. гласови, њима иде и после све лепо и добро, благословено и напредно.

Сввки је занат златан, а најбољи је онај занат,

паланелецани зиеттжашених зеааетанитвенњен наслнреаеив трриљиди а сиве млинове зиисникљат теза авио па тв вистли

кога се прави човек људски прими. Али сваки је

анилени ти илиегззесанвнеитинншивиљанииниирадеен ивараугаивиг Есон стене ниси ипвенлиеивих теашиегинетнла веселе

почетак тежак, бев муке нема науке, на муци се

сеннениништа епасгиаиаивеедвиади сиве преза ливалвилвеиинининтннннинис лит нниниивии плин тиоис ривали вени уаиссесииесиие

познају јунаци, ко се дима не надими, тај се ватре

зашееааељаслује патетичан пливинвининенвенвеи писин ииислинитлишиве тишти ишли

не нагреја, а умиљато јагње две мајке сиса.

у === о