Spomenica o Privrednikovoj dvadesetpetogodišnjici : 1897-1923

при

716

Главно је,'да добри ђаци изађу међу други "напреднији свет, да се привикавају на рад, на ред, чи на добро владање.

Дете учи најпре свој занат — који је богме сувек свакоме од користи, а никад ником од штете или на одмет. — Осим тога научи човек у свету уједно и који други језик. По градовима уче млади људи - поред свога посла - редом и разне више и највише школе.

Кад се деца упознаду с целим својим послом, уче и употребљавају их господари после помало, па све више и више у дућану, уче их продавању, трговању и сваком рачуну и послу.

Кад у реду и у поштењу сврши своје време '(4 године шегртовања), долази онда у плаћу, те му де после као помоћнику отворен свуда свет.

Који буду одлични, за њих ће се водити и даље брига, кад изуче свој посао. Упућиваће сеи намештаће се и даље у свет у свакојаке фине по„слове и код најпрвих господара за сваку велику „светску трговину и индустрију. А ко жели, тај се може после вратити у свој крај иу своје место, да код куће ради, тече и лепо живи.

Такав је човек онда бољи и паметнији у свему и за сваку ствар од оних, који нигде не беше, ништа не видеше, ништа не научише, и који ништа сне знаду, или мало више зваду од другога кога немога створа. |

Шаљите, дакле, ваљане ђаке из малена у свет, <> [> ПОТОП упућујте их на поштење, послушност и рад, па ће УУ | _______. за неколико година оживети место ваше и читав „крај ваш, јер ће ти људи брзо бити од велике