Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

А

Браћа наша, која у својим друштвима раде у истом правцу као пи миу Простјети увеличали су ову прославу својим изасланствима.

Наше друштво Гајрет које има исту задаћу као п Просвјета сматрало је за потребно да пошаље предсједника свог Ибрахим еф. Сарића, кога имам част да поздравим. (Живио !).

Друштво браће Хрвата Напредак, које има исту задаћу као п Просвјета, шаље свога предсједника госп. Антуна Тандарића. (Живио !).

Беневоленција, јеврејско потпорно друштво шаље нам свога предсједника, г. Јешуу М. Салома.

Господо изасланици српских културних п просвјетних друштава из Босне п Херцеговине! Захваљујемо вам што дођосте пи вашом посјетом увеличасте ову нашу заједничку прославу! Не замјерите ми, што не могу да Вас све редом споменем, има вас толико, да сте пуну ову кућу испунили, има вас као кедара на Ливану.

Поштовани зборе! Велика част која је учињена овом приликом Просвјетп, учињена је цијелом Српском Народу из Босне п Херцеговине.

Нема готово начина, како ћемо се достојно захвалити на овој великој пажњи. Једини ми се ипак згодан начин чини, да се овдје завјеримо да ћемо још већом вољом и срцем пригрлити ово наше културно и просвјетно друштво, да ћемо учинити да оно свој задатак потпуно испуни и да створи покољење, које ће са више снаге радити на остварењу идеала свих Срба.

Испред Срба Босне пи Херцеговине сматрам за особиту дужност, да још једном свима, који су радили да увеличају ову прославу изразим нашу дубоку захвалност. (Живио !).

Затијем је први поздравио Просвјету предсједник г. Стојан Новаковић овим говором:

Госпође и господо! Ја нијесам обдарен гласом као господин предговорник, него ћу говорити како могу и молим нешто мало пажње, а мислим да неће бити дуго. Прва моја ријеч ће бити честитање свима онима, који су дошли на идеју да у Босни и Херцеговини оснују друштво Просвјету. Никада срећнијега ни кориснијега корака, ни дубљих посљедица идеје није било. Они, који су то почели, развили, заслужују највећу захвалност не само Срба из Босне и Херцеговине, него свих Срба гдје год их има.

Господо моја, данас је вријеме просвјете. У свијету се без просвјете ни корака даље не може учинити. Данас је вријеме просвјете, општег демократизма, без изузетка. Није данас вријеме средњега вијека, када су просвјету гајили само свештеници и повлашћена властела или како овдје кажу спахије. Данас је просвјета општа, приступна свакоме без разлике. Нико не смије бити од ње изузет. Демократизам просвјете је пут којим се пде животу. Просвјета је оружје којим се од сваке напасти може најбоље бранити.

Два су главна предмета која припадају Просвјети и које она врши. Та два главна предмета јесу: умножавање интелигенције у народу и по том ширење опште просвјете. Та два задатка друштво „Просвјета“ је вршила према средствима која му је народ пружио. Друштву се мора одати признање да је свој задатак разумјело и извршило онако и онолико, колико се могло.