Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

— (46

би у мјесто да иде у механу, гдје у већини случајева и до крви дође, полазио у своје народне књижнице и читаонице и ту се одмарао у правом смислу од тјелесног умора, а душевно се кријепио читањем. Чули смо данас да је иза одржавање књижница потребит одан књижничар. У нашим селима гдје постоје Задруге, дужност књижничара могао би вршити пословођа Задруге, па би се и то збринуло без велике муке, јер и по самом духу рада и правила наших Задруга и народно просвјећивање па и оснивање књижница спада у дјелокруг наших Задруга. Гдје још нема Задруга морамо их што прије подићи. Ја у моме излагању имадем у главноме преда мном једини циљ да докажем пријеку потребу како би се наш просвјетни рад што већма проширио кроз наша села, а на то сам мислио и кад сам овамо пошао да и о томе говорим. Наши грађани и варошани лакше нађу душевне хране у својим мјестима него ли што наши земљорадници, па за то морамо што више и књижница подићи у селима. Ја завршавам моје излагање, па и данас опет наглашавам да нам је потребито п за успјешно оснивање народних књижница једно заједничко средиште, одакле ће се свему раду давати потребита директива. И буде ли то средиште за народне књижнице на здравом и практичном темељу биће и успјеха, па ће п народне књижнице тим боље одговорити свом културном задатку. Са овим сам свршио, а благодарим на подијељеној ми ријечи.

Предсједник, г. Сава Урошевић: Ријеч има господин Влад. Гвозденовић.

Госп. Влад. Гвозденовић: Браћо и сестре! Јучер и данас водила се ријеч о томе, како и на који начин да се нашем народу помогне: да се маса просвијетли, да се научи како ће све хрђаве обичаје одбацити а добре задржати, те да корача успоредо са другим напредним народима.

Радник сам има већ 24 године. Већ су 15 година, да сам међу сељацима — масом. Молим да ме саслушате, да кажем, шта сам примјетио кроз то вријеме рада на селу и како мислим, да се маси — сељаку помогне, да се просвијетли. Сви предговорници истакли су, да треба агилније порадити, како би се циљ постигла.

Као свештеник, кад у село дођем, сакупим домаћу дјецу и с њима водим разговор и поучавам их. Домаћина замолим, да и комшијску дјецу позове, али овај одговори: духовниче, и моја су ми на врат узјахала, па шта ће ми још и туђаг — Тако ми је и кад омладину окупљам. Ријетки су, који драговољно дозволе, да се дјеца п омладина скупиу дом кад сам на селу. Према томе, уз моју најбољу вољу, слабо успјевам. — Да би се успјех постигао, те по селима сеоски свијет могао просвјећивати, нужно је, да се у већим селима подигну куће, од прилике, да у тој кући буде једна соба од 8 м. дуљинеп 6м. ширине, а друга мања уз ту већу. За подизање таквих зграда требала би „Просвјета“ да пружи помоћ до 800 К, а остатак сељани да приреде. У таким зградама скупљали би се тежаци без разлике узраста. У таквим зградама одржавали би се аналфабетски курсеви, задруге би се оснивале, те читаонице и библиотеке. У свој парохији настојим, да подигнем земљорадничке задруге. У селу Баћевићима, код Мостара, основао сам задругу. Задруга је у приватној кући. Домаћин је кућу уступио драговољно. Задруга је отпочела рад, па смо се сваке недеље почели у кући окупљати, Кад је прошло 10 недјеља, домаћин је већ био хладан и видим да му је неправо, што се често скупљамо. Чим је домаћину неправо, неправо и задругарима, па радимо да се дом подигне, јер ће се без дома и задруга уништити. |Госп. Стајић: Имате ли кафану пли механу7ј] Ја у својој парохији не доввољавам кафана и механа и све употријебим, да се не отворе. Кад би „Просвјета“ помогла, да се таке зграде подигну, онда би се сељаци — маса више и загријала за „Просвјету“ и све друге српске установе. Радио сам и радићу, да се помогне „Просвјети“, али слаб је успјех био у мојој парохији. Једног шегрта из села Раштана „Просвјета“ је помогла, па сам у том селу на Видов-дан о.г. имао ипак успјеха, јер сам напоменуо, да што год дамо „Просвјети“, да себи дајемо, напоменувши, да је дала помоћ шегрту Н. Н. из овога села, а ни један њој није никаква прилога дао. Дакле, очигледан примјер много помаже.

„Просвјета“ великошколцима даје примјерне стипендије, па кад би 2-8 стипендије устегла, а за такве домове као што напријед рекох припомоћ дала, ипак кроз неколико година подигло би се и домова, па тиме пи више чланова „Просвјета“ имала, те устегнуте стипендије обновила и повисила.