Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

=

Осим тога, требало би издавати лист за народ на бољој артији, а што јефтиније да се дијели народу, онима, који су научили читати и који већ уче. Кад научим кога сељака да чита, онда му даривам и књижицу какву, па он то чита, те и друге предобива, да и они, који не знају, да се уче.

Рад бих био, да господа, која ће нарочито радити на томе, што смо јуче и данас овде расправљали, да узму у обзир ово што сам навео за подизање домова, јер би тиме по селима било више читатеља, више задруга, читаоница и библиотека, а мање механа. (Живио!).

Предсједник г. Сава Урошевић: Ријеч има госп. Душан Кецмановић.

Госп. Душан Кецмановић: Госп. Емил Гаврила рекао је да за оснивање народних библиотека треба да се заузму црквено школске општине. Мп за оснивање библиотека имамо већ у самој уредби јако упориште. То би се могло тако постићи кад би Велики Просвјетни Савјет у договору са Просвјетом издао у овом програм п упутства црквено школским општинама са налогом, да приступе остварењу те замисли. Да би се то могло извести, требало би да се наша интелигенција мало више заинтересује за ту ствар, те да се са већом вољом прима дужности у црквено-школским одборима. У Просвјетном Савјету ми имамо интелигентних људи, који схваћају значај библиотека, те би требало да се поради о томе, да свака општина даде просјечно годишње 50 круна за библиотеку. Библиотекар би морао да буде свештеник или учитељ, а надзор би се на тим библиотекама могао водити преко окружних прота. Толику своту би могле дати све опћине, а ја сам увјерен да имаде опћина које би могле пи више, тако мислим да бисмо могли постићи успјех. Свакако морају бити каталози за сеоске п варошке књижнице; ти би се каталози касније могли допуњавати преко народнога листа, за који сам јуче предлагао да се покрене. Просвјета би напме требала да у свакоме броју тога народнога листа изнесе књиге нове, које су вриједне за сеоску или варошку библиотеку. (Живио.)

Предсједник г. Сава Урошевић: Ријеч има Др. Чедо Митровић.

Госп. Др. Чедо Митровић: Ја нећу да говорим много, само ћу напоменути да ми нисмо у праву да доносимо одлуку: како ће се те књижнице оснивати. Госп. Павле Поповић је својим предавањем показао да је наука сва питања претресла, и да о свима стварима можемо наћи литературу. Ми имамо људи на свима крајевима Српства, и то људи стручно образованих. Држим, да бп „Просвјета“ требала, кад јој што затреба, да пита и да се обрати на људе, који су специјално проучавали дотичну ствар. Ја мислим, да ће „Просвјета“ ићи правим путем ако у свакоме своме послу буде узимала за подлогу науку. Нема посла, који би се могао правилно изводити без науке. Нема ничега о чему није било већ негдје говора, о чему се није писало, ако не баш код нас, а оно бар код других народа. Треба се користити и туђим искуством, јер оно што је добро, добро је с које год стране долази. Нека „Просвјета“ предавање г. Поповића „О граоским књижницама“ узме као једну драгоцјену поуку како треба ствар проучавати и нека по угледу на то иде даље. Ја мислим, да би у овој ствари сад требало предложити такву резолуцију, која би служила за подлогу даљега рада само начелно и молим госп. предсједника да се у томе смислу донесе резолуција,

Предсједник г. 6. Урошевић: Боље да госп. референт Ћоровић предложи резолуцију испред Одбора Просвјете (одобравање: тако је). Дајем завршну ријеч госп. Ћоровићу као референту.

Г. др. Ћоровић; Кад се „Просвјета“ спремала за своју прославу и кад смо хтјели да манифестујемо нашу снагу ми смо мислили, да уједно ову прославу обиљежимо једним трајним успјехом више у израђивању нашег општег задатка на народном проевјећивању. Овом приликом када су се скупили изасланици свих српских просвјетних и културних установа из свих крајева ми смо хтјели, да изнесемо то питање на претрес, да би у договору с њима претресли основне појмове о том питању и да би се могли користити њиховим искуством и савјетима. Мени је особито пријатна дужност да свима изасланицима наших културних и просвјетних друштава захвалим, што су нам овдје живом дебатом помогли, да се питање у ствари покренуло и добило општи интерес. Необична ми је част исто тако да захвалим у име друштва г. Павлу Поповићу на предавању, које је тако израђено, да се на темељу њега може одмах почети рад. Као резултат наше дискусије пред-