Spomenica o proslavi desetogodišnjice Prosvjete

Зи и

крајева Српства. Захваљујем вам, господо, на труду и љубави, поздрављам вас најсрдачнијом добродошлицом !

Отварам свечану сједницу Просвјете. Слободан сам предложити почасни одбор ове свечане сједнице. За предсједника предлажем господина Стојана Новаковића, предсједника Српске Краљевске Академије Наука и Умјетности у Београду. (Бурни, дуготрајни усклици: Живио Стојан Новаковић!) За подпредсједнике предлажем господу: др. Гедеона Дунђерског, предсједника Матице Српске у Новоме Саду, господина Саву Урошевића, проректора Српскога Универзптета у Београду. (Одушевљени и дуги поклици: Живили!) За тајнике предлажем: господина др. Стјепу Кнежевића, предсједника Српске Зоре у Дубровнику, господина Милана Чемерпкића, професора пз Солуна, господина др. Срђена Будисављевића, вођу Соколске Жупе Крајишке из Загреба. (Дуготрајни поклици: Живили!) Молим поштовану господу, да изволе заузети своја мјеста. 7

Изабрани почасни одбор свечане сједнице заузимље своја мјеста на подијуму пред позорницом. (За ово вријеме сви присутни бурно поздрављају изабране: Живили!)

Пошто је почасни одбор заузео мјесто, завјеса се диже и на позорницу иступа Српско пјевачко друштво „Слога“ п пјева Просвјетину химну. (Ријечи од г. Алексе Шантића, композиција од г. Божидара Јоксимовића, професора музике у Београду). Химна гласи:

Подигнимо зубље свете, Омладино, прени, летп,

Нек: озаре свод Балкана У те гледа народ цио.

Нек' пламења златна лете Ти му славе ловор сплети Од Тимока до Јадрана. Он ти вјечан спомен био. Свуда гдје се магла своди, Подитнимо вубље свете, Нек' свјетиљке живе горе, Нек' озаре свод Балкана, Сјај Просвјете нек: нас води Нек) пламења златна лете Милом часу српске зоре! Од Тимока до Јадрана!

Чим је „Слога“ почела пјевати химну, сви присутни устају п слушају химну стојећи.

Затим предсједник г. Стојан Новаковић даје ријеч г. Шћепану Грђићу, једном од покретача Просвјете.

Г[. Шћепан Грђић: Господине предеједниче, господо делегати, браћо и сестре! Кад сам прије десет година у тадањој скромној сали друштва „Ологе“ испред својих другова позвао Србе у Сарајеву да уписивањем у „Просвјету“ учине могућим оснивање друштва, и да га озбиљним радом подигну на висину достојну Српскога Народа, нијесам се могао надати, да ће ми у дио пасти овако ријетка част, да послије десет година дана, на овом мјесту толико великом, а опет уском за све оне, који су дошли да ову прославу Просвјете увеличају, проговорим овако одличном збору изасланика просвјетно културних друштава Српског и Хрватског Народа. (Живили!)

Сјеме које је тада бачено, пало је на плодно земљиште. Срби у Босни и Херцеговини који су вазда високо цијенили Просвјету и никада нијесу жалили жртава, кад се радило о подизању Српскога Народа на просвјетном и културном пољу п том су се приликом одазвали; свим срцем и свом снагом