Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925
80
исто и између српских и руских официра. Тим поводом је код села Вукања садашњи потпуковник Ст. Беницки ударио такав шамар једном руском официру, да га је свалио на земљу. Све ове ситнице спомињем с тога, што ма да су ситнице, опет су врло карактеристичне.
Око 4 часа по подне дође извешће с предњих положаја, да се Турци повлаче, да су напустили пруговачки шанац, да су оставили на бојном пољу много непокопаних мртваца, што није турски обичај при редовном повлачењу, да суу Пруговцу, који су јуче заузели, оставили чак и мало војничке опреме, да сви знаци показују да су при јучерањем јуришу на Шуматовац Турци грдно страдали, па се сад, бојећи се наших нападаја, повлаче да заузму згодније положаје за одбрану.
Ђенерал је већ био устао од „почивања“ кад стиже ова вест, те одмах нареди да се спреме коњи и цео се штаб крете у — Алексинац. Војска оста да преноћи у шуми по положајима, где је дању била размештена, У вече се разложе велике и честе ватре по свој шумовитој коси и висовима. То је била ђенералова наредба, као бајаги: нека Турци виде каква смо ми сила и да нас има као на небу звезда. А међу тим Турци су сигурно мислили: „да ви имате снаге и памети, ви би нас, ако не синоћ, а оно рано јутрос погнали онако изнурене и десетковане, и не би нам се дали осврнути до границе“... Како тако, тек данашњи дан прође на миру, и ми дадосмо Турцима један дан за опорављање.
Увече је било у Алексинцу доста живо и весело, глас о турском повлачењу допро је у варош и становништво је мало дануло слободније; карика, која се стезала да га угуши, мало је попустила. У кафани се нађох с капетаном Ј. Велимировићем. Он ми каза о смрти свога брата, и пошто ми је прво прочитао, даде ми да однесем ђенералу једно писмо. У писму је био излив бола уцвељеног братског срца. Капетан Велимировић тражио је отпуст из тимочко-моравске војске, где је ђенерал командант. Између осталог сећам се и ових речи из тога писма; „Док се BH y штабу вечерас заливате шампањом и једете свакојаке Ђаконије, мога
хе
сира