Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

Зашто је то било»

Зато, што је дата реч, да више никакве чете из наше границе у босанске покрајине неће упадати и што се то има пошто-пото одржати.

Ко је издао ту заповест >

Издао ју је кнез Милан. Он је се тада женио, а баш пред женидбу његову чинили су представници

страних сила — а нарочито аустро-угарски — на кнеза притисак предавши му заједничку ноту, којом су му претили.

Ово распуштање добровољачких чета Ранко је жалио: „Сажаљевати је околности, које тако напрасно учинише код нас промену политичког правца, тим већма, што се овај неизбежно мора обновити. Ова садања наша шала земљу је већ подоста стала материјално, а може је стати и морално: губитак вере у Србију свих (Срба, што су око ње,“

Ми овде нећемо више говорити о добровољачким четама, него ћемо се вратити добровољцу Петру Ка-

рађорђевићу. li!

У овако судбоносним тренутак, кад се покрећу тако велика питања као што је ослобођење Босне и Херцеговине од турскога јарма, да ли је могао Караборђев унук, витез ордена легије части седети мирно ма у којем великом месту у Европи и мирнр гледати, како се његова браћа боре против својих угњетача» Ди ли је могао остати равнодушан према устанку своје браће онај, који је уживао благодети слободе у Швајцарској, који се радовао ослобођењу и уједињењу Италије, који је преводио књигу „О Слободи“ од Џ.М. Стуарта Мила

Не, он није могао остати и није остао.

Кнез Петар, поносит славом свога народа и својих предака и по оцу и по матери, одушевљен слободм и демократизмом, млад, здрав, снажан, смео за велика предузећа и пун храбрости, он је и мимо воље Оца

свога узео велики део своје имовине и отпутовао пут