Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

16

Тако је војвода Петар Мрконић завршио своју добровољачку улогу. У његовој чети било је добровољаца из Србије, из Баната, Бачке, Срема, Славоније, Црне Горе, из Баније и Далмације, било је и Руса.

У Мркоњићевом писму од 19 маја 1876 год. у коме се говори о боју на Ћорковачи, помиње се међу рањенима и „Јефта“. Овај Јефта презивао се Мишковић, био је добровољац и војводин момак, родом је из Арада. Био је то човек маркантна и лепа лица, крупних очију, веран и добар јунак. Од ране, коју је задобио у поменутој битци 18 јула, умро је.

Мил. М. Вукићевић

ИЗ ДНЕВНИКА ПРОТЕ ЛОЗНИЧКОГ ИГЊАТА ВАСИЋА.

Бој на Бјељини.

Ђенерал Ранко Алимпић, био је управитељ над целом Дринском војском, а уз њега пуковник Орешковић Анто. Од 13. до 19. јула 1875. године главни логор био је у селу Клупцима, испод вароши Лознице, где је и заклетву положила. Сва војска ту, и на висовима села Тршића била је до суботе 19. јуна; а тог дама крене се пут Лешнице, ђе и преноћи. На позив ђенерала за дивизијоног свештеника дођем и ја у Лешницу.

Сутра дан, 20. јуна, крене се војска пут Бадовинаца, пограничког села у Мачви, окр. шабачког, и дође на обалу Дрине, преко које већ мост намештен беше, и ту преноћи. Војска бригаде шабачке прешла беше Дрину, по мосту су пет баталијона добровољаца M преноћи у бадовиначкој ади, иначе „Бујуклића“.