Spomenica pedesetogodišnjice Nevesinjskog ustanka 1875-1925

18 ·

Задаћа је добровољаца на десном крилу да ударе на Бјељину; са северо-западне стране, и пута који води у Брчку; а левог крила који је уз Дрину пред Азбуковачким баталијоном било, да надиђе Бјељину, и на ову од варошице Јање, — западне стране — удари.

Цела ова Српска војска што је Дрину прешла у Босну и на прву варош Бељину нападала 21 јунија т. г. 1876. год. износила је бројем: осам баталијона народне војске и лет баталијона храбрих добровољаца, са 8 сташних топова, 6 брдских и 6 мерзера; но тај дан на Бељину пуцало се само из 12 наших топова.

И турске војске могло је бити у Бјељини до 10 хиљада, као и у нас и имали су 18 топова крупових.

Но поред ових десет хиљада наше војске што је

у Босну прешло, — наређено је оно вече било, да и шести баталијон добровољаца, који је из Ваљева то вече к Дрини — и Липњичкој Механи дошао, у јутру

Дрину пређе, и на Јању удари; а тако на Лозници и ади Брасинској, по две чете преко пређу у Босну и припрече Турцима пут на Шепку и Козлуку, — али се то не изврши. Па зато је војска из Јање и Коз-

лука сва у Бјељину дотрчала.

Пошто је подринска бригада у 4 часа изјутра 21 јуна прешла по мосту у аду, и дошла на обалу Стараче, дотле добровољци који су на левом крилу били, — прегази Старачу и са хура ударе на турску караулу с десне наше стране, и многи се огањ проспе, докле се пуцањ не прекиде са два турска заробљеника; али и ми тројицу наших јунака изгубисмо; троје момчади из Крајине, који један на другога налик бијаху, као да су три рођена брата.

Ја сам тада био на Коњу, ирекох млађем свештенику Томп Поповићу из Царине да сиђе и опоји. Призор овај јако ме је ожалостио и потресао. Предслутња и лоша срећа.

Но докле су батаљони народне војске прегажавали Старачу, и ступали на Бјељинско земљиште,

дотле добровољци изгубише се испред наших очију у