Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

МИР. РАНИ У ИПИ ИН РИЧИ

ПИ а и

19

„сић са своја дванатписа отићи низ воду. Али зато не треба нигг. Вулић да прође на чисто, а најмање Ви. Јер у раду г. Вулића има прештампавања тачних ствари и има неправилности, које се ничим не могу бранити, а у вашој одбрани има ствари, због којих је, због Вас самога, најбоље оставити Вас да одахнете. Према страдалнику "треба имати сажаљења!

1Х

Кад на једној страни видите што сте урадили, а на другој знате мотиве који су ме руководили у овом спору, и да ми је начело прече од личности, па ма ко та била, можете бити уверени да нисам против вашега предлога, да се цела ова, ствар на дефинитивно решење преда неком трећем. Само ту су ваше погодбе јако измењене. Већ због досад изложенога, оне онакве, како сте их предложили, немају свој гајзоп а4' егте.

Дакле, ја у начелу пристајем да неко трећи размотри целу ову ствар и да донесе суд, коме ћу се унапред покорити. Само тај трећи, у првом реду, мора бити 10шлаен човек п потуно мезашнтересован. Њему ће се предати обе публикације, и Васићева и Вулићева, моја, оба писма и ваш одговор, и све то једна незаинтере"сована личност предаће поштом одређеном судији. Али им ту, нагнан искуством, тражим да се испуни једна погодба: сви прилози морају били поштисани од тас обојице, јер ми, после ваших доказа, непрестано зујиу ушима: „Кога су змије уједале, тај се и гуштерова боји.“

Тај пак судија има да утврди:

1. је ли оправдан мошив који ме руководио у овом спору;

2. је ли све у публикацији г. Васића нешачно а у публикацији г. Вулића све шачно; ;

3. било једно или друго — кад „Споменик“ није Корпус Инскрипција него повремено издање Академијино за саопштавање новис споменика и резултата на-

о