Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

Када је Суд части био већ пред изрицањем пресуде, за коју је г. Томић слутио да ће бити недовољна за њега, он је одузео мандате од својих пуномоћника, надајући се да ће тако, сада по други пут, омести да се до истине дође.

Али ја сам уверен да мишљење г. г. Љуб. Стојановића и Богдана Поповића о овоме спору, и за читаоце као и за мене, вреди онолико исто и без благослова г. Јов. Н. Томића колико и са њим. Зато сам их замолио да ми га саошште, што су они љубазно и учинили. И тако, иако је г. Томић од суда части утекао, он неће утећи од пресуде објективних, незаинтересованих и у нашем друштву високо цењених људи, као што ут Љуб. Стојановић и Богдан Поповић.

Како је г. Томић при повлачењу покушао да баци сенку неисправности и на њихов рад, ја сам их у писму у којем сам их молио да ми ставе на расположење своје мишљење о нашем спору замолио да ме известе о тачности г. Томићевих тврђења и у томе правцу.

Они су се мојој молби одазвали, и са својом пресудом послали су мин свој одговор на моје последње питање. Ја све то овде у целини и саопштавам, додајући и своје писмо, које сам им упутио одмах пошто им је г. Томић својим познатим „писмом“ („Штампа“ од 24 пр. месеца) одузео мандат.

После одустајања г. Ј. Томића од Суда части ја сам упутио писмо овакве садржине г. Богдану Поповићу.

Многопоштованц, г. Поповићу,

Г. Јов. Н. Томић, библиотекар Народне Библиотеке, не сачекавши пресуде суда части, којега сте Ви и његов и мој пуномоћник, одузео Вам је мандат, и на тај начин онемогућио доношење коначне одлуке Суда части, за коју је знао да је близу дефинитивне редакције, и за коју је рекао да јој се обојица морамо покорити.

Као главни разлог одузимању мандата од Вас он је навео: да се од њега тражи да мени као штамтарску погрешку прими моје дело које у најблаоем случају тред-