Spor Jov. N. Tomića i A. Belića

луна Ћелевић БЕОГРАД

|шка Сејоме 85 копис предат Веб ње А ампе“ није се могао

наћи. Рукопис предат уредништву „Новог Времена“ нађен је. По молби г. Белићевој, упућеној овом уредништву чим је г. Томићева оптужба објављена, рукопис је у уредништву „Новог Времена“ метнут под кључ одмах, није ником показиван, и предат је непосредно у руке потписанима (другом потписаном члану) из руку секретара „Новог Времена“ г. Станислава Милијановића, а по одобрењу г. Јована Дучића, сарадника истог листа, који је замењивао одсутнога директора тога листа, г. В. Савића (в. Прилоге).

Потписани су се из г. Белићевог рукописа уверили да је Џ у објављеном „Одговору“ г. Белића доиста штампарска погрешка; у рукопису г. Белићевом употребљено писме неоспорно је У, и разликује се несумњиво од писмена ( (којим, на пример, почиње одмах идућа реч у наводу г. Белићевом: Ођја). О фалсификату, према томе, не може бити речи (в. Прилоге, Ш).

По мишљењу потписаних, г. Томић је, пре но што је подигао против г. Белића ту тешку оптужбу, могао и сам учинити што су учинили и потписани и проверити да објављено 0 не стоји место У штампарском погрешком. Ствар се тицала једног јединог писмена; уз то писмена које је замењено једним врло блиским сличним писменом (Џ место У); мисао на могућну штампарску погрешку била је врло близу. То тим пре што је у „Новом Времену,“ и у штампаном тексту,

једанпут штампано Џ, а други пут У. Таква проверавања 55 свом месту нарочито у нас где, 3%