Srbadija

Св. 1.

КнезНиколаГ има темељно изображење. Од страних језика говори: Францески, немачки, талијански и руски. У нородици Петровића и песништво је скоро наследно. Петар II. је великн песник српски, а певали су и ови: владика Василије (писац историје Црне Горе) Петар I. (св. Петар) и војвода Мирко.КнезНикола!. такођер је песник и неке су његове несме веК штампане, од којих је најчувенија песма: „Онамо, онамо, за брда она", која је пуна патриотског жара и осећања, и која се пева по свим сраским крајевима. Написао је и трагедију „Краљ Вукашин", од које је један одломак шгампан у „ОрлиКу" и у „Матицн' ! год. 1867. Кнез је Никола I. седми владалац из породнце ПетровнКа, која је завладала год. 1697. Црна Гора јако напредује под владом кнеза Николе I. Војскује са свим реорганизовао на најбољи начин. Набавио је досга нова оружја. Подигао је на Цетињу Фабрику за Фишеке од острагута, и на Реци другу Фабрику за оружје. Државну унраву са свим је преустројио. Да земљи даде иисане законе, позвао је др. Богишића, и овај ће скорим бити готов са својим радом. За владе кнеза установљена је и конзисторија. Народној просвети ударио је гемељ основавши богословију, велику женску школу и 50 основних школа. Манастирска добра, од којих су пре приходе манасгирски настојагељн уживали, уредио је тако, да приходи улазе у државну касу, а насгојатељи добијају плату. Основао је телеграФ и пошту. Под његовом владом саграђени су многи пугови у земљи, а најзнагнији, који ће веома користан бнти, то је пут за кола, који се већ гради од Котора до Цетиња, аодавде до Данилова Града. На Црнојевића Реци нодигао је дрвенарску Фабрику, која је од велике користи. — То су украгко животописне цргице и рад кнеза Николе I. Кнез Милан М. Обреновић IV. родио се 10. авг. 1854. год. Он је унук Јеврема Обреновића, којн је у прво доба нове срлске државе био на кулгурном пољу оно, што је његов старији братМнлошна бојном пољу био. Прве науке учио је у Паризу све до год. 1869. Те године 29. маја погибе чесгиги кнез Михајило М. Обреновић III., и велика народна скупштина у Топчидеру прогласи Милана 20. јуна 1868. год. за наследног кнеза. 'Гададође у Веоград н ту насгави своје науке; главни му васнитатељ беше кнез Медо Пуцић, а учнтељи први тамошњи српски књижевници. Као пунолетан ступи на владу 10. авг. 1872. Од како језакнеза нроглашен четири је пута нутовао но Јевропи, у Русију, у Аустрију, уФранцеску, у Турску, и у Италију, и свуда је отлично приман био. Кнез Милан М. Обреновић IV. говори више јевропских ј(ззика, и иматемељно изображење. Што се кнежевог доброг срца тиче, треба само да напоменемо, како у Србији нема сиромашне породице или човека, који је без своје кривице у невољу пао, коме из кнежеве шагуле није погекла обилата новчана помоћ. Треба само да напоменемо како се о кнежевом трошку васпитава у земљи и на страни саразмерно више питомаца, него шго их држава шаље, треба само да напоменемо награде којима кнез ободрава рад у великој школи, његова лнчна заузимања за најмању ситницу у развитку артиљеријске школе, његову љубав којом прикуиља око себе све научењаке, његове помоћи ученим друшгвима, па да се види, шта народна нросвета у Орбији може још очекнватиод свог младог владаоца. Ми завршујемо ове животонисне цртице кнезаНиколе I. Пегровића Његуша и Милана М. Обреновића IV. са срдачном жељом: да Бог да срећа пратила српске владаоце кроз труднн живог који их чека, и дај Боже, да уједине и

унапреде онострани народ српски, па ће тиме овековечнти имена своја у историји српског народа! Раваница. (К сликама на сграни 5.) Гласовити познавач словенског југа и ношговани наш сарадннк Ф. Каниц вели у књизи својој „Византијски споменици по Србији", коју је Александар Сандић на српски нревео, у уводу следеће: „Кад Срби у једанаестом веку између воде Саве, Дунава и адријатског мора нову једну државу основаше, приљубише се онн источној црквн иВизантијн, откуда су хришћанску веру примили били. У иолитици ослањаху се они на западно царство, нашавшн, да им је у њему највеће поуздање кадгод би византијски цареви насрнулн на њих, да их покоре; а с друге сгране опет држаше се они чврсто и ностојано грчкога обреда, и неисказану славу свего-горску са њени бели намастири не бијаше Рим никада кадар у очима њиховим засенути. Светле народне поглавице, то духовног то свегскога реда, почевши од оца ирве српске лозе краљевске, од св. Немање, од његова снна св. Саве на све до последњега у народу владара —• надметаше се у иодизању светих задужбина: прекрасних цркава и намастира, те како ће се рашириги по народу и нрославити нова вера. По равници, анајвише поузаним долинама сред дубраве ил горе које, где би једва по гдекоји погок себи пута начинио, забелише се мало загим цркве и намастири без броја. Са свегим страхом и прирођеном захвалности набраја и најпросгији Србин имеиа од цркава и намастира: од Ариља, сме : деревске и крушевачке цркве, одГорњака, Манасије, Раванице, Жиче и Сгуденице, а да и непомињемо овде оних снлних намастира између планине Каблара и Овчара. Какве обилаге успомене из времена српске славе и државе казују српском народу задужбине ге! А кад онога у зао час дана на Косову сва срећа Србе издаде, освећена места ова постадоше уточишга, где се по гори чарној успомена на некдашњу величину неговаод.е и од колена на колено понављаше, те се помоћу православне вере сачувао народ, да се не истурчи. И почетком овога столећа видесмо како се подјармљена Србадија гомила око тих намастира под крсташ-барјак и отима испод јарма турских изелица — док се славно и не ослободи!" 4ко смо ове речн Немца Каница овде навели, то смо учннили из узрока нрво, да нам читаоци виде, како је и странца човека оно одушевљати могло што и нас одушевљава, да се о томе увере, како су и њега, посматрајући заостагке негдашње славе српске — задужбине владара нашнх, големе цркве и намастире, иста чуства обузела, што и нас обузимљу, кад се сетимо славне прошлости наше а потоње пропастн; да се на послегку чнтаоци нашн и о томе осведоче, да и у страном свету имаљуди, који за нас знају, који нас познају наше, а и наших предака дела и врлине уважавају, и свету их пред очн нзнашају. А друго наведосмо речи Каницеве већ и тога ради, што боље и лепше ни ми сами не би обележнти моглн значај наших с/гарих грађевина по Србијн, но шго је већ учнњено у предговору к споменутом делу његовом, а и у делу самом, које је у своје доба ио свом изображеном свету нроизвело дивлење и чуђење, а које јечак и чувеном Либкеу повода дало, ге је најновијем издању познаге му књиге: „Повесница архитекгуре« додао и једну расправу о српским грађевинама. Мн ћемо временом у листу нашем доно-

сиги знатније старије, а по каткад и повије грађевине наше, да би се с њима и они читаоци упознати могли, који досада не имађаху прилике својим очима их видети. А ето смо се постарали, давећ и упрвом броју нашем читалачком свету покажемо једну од најлепших грађевина наших, једну од оних, које, што се положаја њиховог тиче, стила у ком су саграђене, спољашњег и унутрашњег украса, а најпосле и шго се хисторијске њиове прошлости тиче, прво место заузимају међу грађевинама српским, шта више чак и међу осталим грађевинама на истоку. А то је манастир Раваница у Србији. Г. Каннц драговољно нам је у ту цел нужне слике уступио, које ће читалац у овој свесци наћи. Све пак шго је нужно знати о манастиру овоме, и што се хисторијског а поглавито што се архитекгонског момента тиче, то ваднмо из великог Каницевог дела »Србија",*) које је радн свога изврсног садржаја чувено и распрострањено но страном свегу, а које ми и иашој публици топло препоручујемо. „Два сахата хода од Ђуприје, — велиКаниц — близу села Сења, опет се приближујемо идући к југоистоку великим бреговима, и долини, из које нам нзлазн на сусрет жуборита река Раваннца, ге на скоро ето нас и пред самнм манастиром. Три имена спојена са пропасти великог сриског царства и много прослављенау народним песмама, осигуравају развалинама градића Раванице а и добро одржаној цркви за навек оно поштовање и уважење, које уживају на далеко, чак и ван Србије. Овај градић веле да је сазидао кнез Дазар, последњи независни сриски владалац. Он погину са Југ Богданом тастом снојим и са његови девет Југовића 1389. године на нољу Косову. Једна кула раваничка носи име поносна Лазарева зета, и убице Амурата у боју на Косову, војводе Милоша Обилића. А често се у градићу овом бавио и Вук Бранковић, који у том боју изневерн свога таста кнеза Лазара, те овај платн главом, а земља независности. Тело Лазарево буде најпре у Приштини сахрањено, а одавде пренесе га син његов у Раваницу. Но н овде још не беху кости кнежеве са свим сачуване од насиља турског, те га доцније однесоше у Врдник у Срем, којн се од то доба Раваницом прозва. О зидању Раванице казује нам народна песма, како је кнез Лазар на уму имао, да сагради цркву од најскупоценнјег материјала, и да је украси сребром, бисером и драгим камењем, да би се и у потоњим вековима уздизало и славило име његово. Но већ Турци бејаху ушли у Европу. Византијско се царство потресе и већ се бура приближаваше и српским земљама. Милош Обилић, као да је предвидео пропасг и несрећу, јер је саветовао кнезу, да сагради цркву од тврда камена, а да је не украси сребром, ни бисером, нитн драгим камењем. И заиста је Милош предвидио пропаст и несрећу. Ни пуних 50 година не протекоше од тога доба, и већ постаде градић Раваннца — развалином. Градић са његови седам кула разорише Турци сасвим, а у црквн само искварише слике по дувару. Али је и ово губитак, а наиме што су ликови завешталаца и краљевске породице уништенн голем је губнтак и за књижевника, и за српски парод. Црква ова у своме правилном и угођеном саставу морала је испрва прекрасно изгледати. (Види слику). А данас је све на њојзи понављањем којекаквим преиначено, и на„8егМеп а . Шзботсћ-ЕЊпо^гарМбсће Ке^ез^иоПеп аиз с1еп Јаћгеп 1859—1868. МН 40 ШизЂгаМопеп 1ш Техке, 20 ТаГе!п ип(1 етег Каг1е уоп Г. КапНг. 1/е1р21§;. Негтапп Ргчез, 1868.