Srbadija

Св. 1.

СРБАДИЈА, илустрован лиет за забаву и поуку.

релиђија маште, као што је мухамеданска, хришКанству, ре^иђији осећања морала уступити. Али нам се опет за то радо оиија срце љубавним песмама арапским, распаљује чаробном маштом источних ирича, јаче бије од блеска и сјаја, које умегнички остатци у Шпанији показу''у — и го особито тамо, где су потомци нророкови раскошну природу у прави рај обратили — у Андалузији и Гранади. Као символ негдашње културе, поднже се високо изнад мавријске престолнице Гранаде краљев двор пАлхамбра". Мухамед Ј. оснивач државе на крајевима Алпујара и Сијера-Неваде, која се благостањем и богатством, трговином и уметништвом до такове вижности подигла, да су се лађе свију народа у њена приста^ншта стицале бно је уједно и творац престолннчког сјаја, велељепности и красоте, и у години 1248. први оснивач Алхамбре, тог алем — камена своје престолнице. Потомци овог владара продужише овај посао још кроз читаво столеће,! и згрнуше толико богатство у чаробан израд, да се ово дело као ремек мухамеданске архитектуре сматра. По начину арапског зидања, спољашност је ироста и без накита; али за то унутрашњост трепти сјајним уресом. Све ту дише чаром и милином, све плива у изобиљу. Бедемасго окруживање двора изражава убојну црту ислама, док чизненадан унутрашњи сјај, земни рај остварује« —као што то коран вели. Навагеро је 34-те године после цсвојења (1526) врло разумљиво опнсао Алхамбру. „Алхамбра је" вели он, „нека врста града. У њеној средини леже много кућа, али највеНи простор заузима двор маврнјских главара, који је заиста леп. При подизању тога двора узети су најскупоценији мрамори и сва могућа драгоцена градива, али тај мрамор није у зидовима, но у поду. Он има лепо и пространо двориште или рапо, које је зидом окружено, и на једној страни неку чудновату кулу, која се сотагез зове. У њој се находе више лепих одаја са веома укусним прозорима и сјајнпм мавријским украсима, како по зидови, тако и по поду. Ти су украси од чести од гипса, са миогим златом, а од чести од слонове кости и злата — сви заиста дивни, особито по зидовима. У средини стоји олук пун свеже воде једног извора, која у двор тече, и у све делове дворске, све до самих одаја. Од једног краја тога олука, па све до другог засађене су мирте и неранџе. Из овог дворишта долази се у једно друго, мање, које је свуд унаоколо зградама обграђено, и једним »портикусом" урешено. И ово двориште има више одаја, ал већ не тако лепих као у горе реченој кули. У средини стоји прекрасан студенац, који, састојећи се из неколко лавова из чијих чељусти вода извире, том дворишту име главовско двориште" даје. Ови лавовиносе налеђн један легењ и показују, чим престане вода тећи, ту особеност, да се свакареч, ма да се како тихо у чељуст јоднога лава шапне, са свим јасно чује, кад се уво к чељусти другог лава, приклони. Међу остале знаменитости тога двора спадају јошг неколико веома лепих купатила, која су све мрамором обложеиа. Ова купатила осветљена су од горе кроз многе прозоре". Ми ћемо овом простом извештају још неколико речи придодати. После освојења Гранаде, мораде неимар „Педро од Махеје« по заповести Карла V. нове зграде подићи, које се укуса мавријског, и које су данас од чести норушене. Али опет говоре сачуване одаје предворја задоота о сјајности исламског доба, јер језгро од свега сачињава вдвориште рибњака", које при уласку првоу очи пада. Ово двориште, окружено на дужим странама дво-

спратним одајама, а на краћим аркадама, има у средини с ружама, неранџамаиџбуновима од мирте окружен базен и два студенца. Подови ходника између мирисавих алеја беху скупоцеиим мраморима покривени. По тамноме дну блистаху се живе боје цинобера, азур — плаветнила и злата. Сада запуштене одаје, које су са двориштем скопчане, трепташе некад у неисказаној сјајности, особито такозвана лодаја посланика«, са најлепшим изгледом у Гранади, и богатом мавријеком орнаментнком. Са обе стране дворишта, на истоку и западу леже симетрично оба главна дела Алхамбре. Један још и сад сачуван део обухвата члавовско двориште« „одају двеју сестара" (тако названа због две велике беле плоче од мрамора) и одају „Абанцерага", у којој су племићи тога имена погубљени, итд, Западни је пак део рђаво сачуван. Овде су лежале мрчморне купке, у које је кроз звездасто пробијене прозоре, чаробна светлост падала. У шпанскнм песмама и романцама је највише „лавовско двориште" предмет неограниченог чуђења. Сад је дабогме блесак злата и живахност боја, потамнела; али још стоје дванајест мраморних лавова, на којима легењ лежи. Аркаде са тананим стубовима и Фантастичним розетама, звездама и орнаментима — најсавршенији су у мавријској архитектури. Сви зидовиизгледају као везени ћилими, сви лукови као гирланди. Овде се особито показује, да сугромодање дворишта, студенаца и тих витих стубова само опомене на бедујински живот, — опомене на колебу и оазу у пустињи. Чувени „лавовски студенац" са Фантастичним легењом и над њиме метутом пирамидом, опомиње истина на Мисир, али је опет од великог утиска. Једна изрека простире се свуда око легења, као што је и у опште свака просторија дворска препуњена изрекама из корана, похвалним песмама Алиним и арапских главара. По појетском преводу, чувеног знанца шпанско арапске културе, Шака, гласи натпис „лавовског студенца" од прилике овако: Не сравњив је овај легењ! Алах силан хтеде тако, Чудном дражп да вазиђе И надблиета дело свако! Гле тај урес на рубу му! У накиту драгог кама И бисера како с' сјаје Ко сунчана луча сама. Ко да хоће са алемом У блистан.у да се боре Течног сребра сјајне капи С водоскока одозгоре, У мраморнн легењ ле^е . . . А одатле опет журно Кроз подземну цев камену Отичу у врело бурно; Тако драги кад за драгом Чезнућ горке сузе лнје Гледн да их са образа Пред људима тајно скрнје. Је ли с неба ова вода? Из дубљнне земног крила? Из рога се калиФовог С благословом можд' излила? Гле! у нраху пред'нресветлим, Јербо га се страшно плаше, С укроћеном дивљу леже Бунтрвннцн свет што страше. Светли кнеже! и Насрнда Славе врли насљедниче, Величнно над великим, Од свуда ти народ кличе: Са божијом светом вол>ом Дуго, кнеже, скиптар носи! Увек нове славе слави, И душмане све покоси! *

После осам векова и многих бурних ратова свршила се влада Арапа у Шпанији. . . . Беше у јутро 2. Јануара 1492., кад се са највнше куле алхамбрине први пут заблистао сребрн крст. Кардинал Ганцелец де Мендеца подиже га. Сва живахност исчезну гиме из зидина које је полумесец дотле чувао. При погледу крста, падоше на колена хришћански освајачн Гранаде, а на челу њиховом Фердинанд Католички и Изабела да се Богу помоле и да му се захвале. Но последњи несрећнн мавријски кнез Воабдил, кога је отац, у одајама поноситог двора, племићко колено Абенцерага дао погубити, мораде дом својих отаца оставиги. А кад га при бегству у даљини из вида изгуби, заустави хата и рече плачним гласом: „Ала акбар!" (Алах је вилики). Матн, која га је пратила не имађаше за њ других речи, до: „имаш право да као жена плачеш за оним, што као човек ниси знао сачувати". Брежуљак, са кога Гранада и Алхамбра дивно изгледа, и на којим последњи мавријски кнез при паду своме још величину Алахову признаде, зове се од тада: „Последњн уздах арапов".

Разне С)е.лешке. Светковина. У недел,у 23. октоб. прослављена је двадесетнетогодишња светковнна најмнлнјег српског иесиика Змај-Лована Јовановића. У очи тога дана прнређена је бакљада, која је веома сјајно испала; нри бакљади поздрпвио је јубилара Јов. Бошковнћ, књижевник и уредник „Српског Летописа." Сутра дан у недељу била је свечана седннца Матнце Српске под председништвом старине Стевана Брановачког, у којој је говорио подпредседник Миша Димитријевић о српском песништву и о Змај-Јовану Јовановнћу као песнику. Од стране одбора, који је светковину приредио, предат је јубилеру сребрн лавор-венац са народннм тракама, од стране новосадске задруге српских занатлија сребрн дивит, а од поштовача песникових из Србнје гусле јаворове сребром оковане и народннм тракама окнћене. У вече је била сјајна беседа. Беше ту гостију скоро из свију сриских крајева, и еа свију страна стизале су честитке. Ледном речју беше то ејајна народна светковина. Ми доносимо нашим чнтаоцима у овој свесци слнку Змај-Јована Јовановића из млађих његових година, а првом приликом донећемо биографију и преглед његовог књижевног рада на пољу наше књижевности. Школе. * Школе у кнежевинн Србији. Године 1873. било је на београдској великој школи упнсано, свега: 196 слушалаца, и то на јуридичном Факултету 135; на техничном 34, а на филозофском 27. Учитељско особље на великој школи састоји се из ректора; 11 редовних, и 4 ванредна проФесора. — У богословији било је исте године 286 уписаних ђака, од којнх њих 279 испит положише. Учитељеко особље еастојало се из управнтеља, 9 нроФесора и 1 учитеља. На гимназији београдској било је године 1873. 368 ученика; 9 проФесора; 3 суплента и 3 учитеља; а на крагујевачкој гимназијн 224 ученика; 5 проФесора; 5 суплената и 3 учител>а. На дољним гимназнјама, којих у Србијн 5 имаде, нредају свега 13 проФесора ; 10суплената н8учитеља. Ученика било је исте године: 594. На београдској реалци предаваху 1873. године 7 нроФесора и 1 учнтељ, а посећаваху је свега 98 ученнка. Дол,них реалака имау Србији 10, и то алексиначка, ваљевачка, зајичарска, јагодинска, књажевачка, крушевачка, лозннчка, смедере-