Srbadija

Л >уба једнако лаКмана брије. Кадгод дође, увек распитЈЈе за Фрајлу, а Л >уба поруке и отпорЈке носи. Мало по мало, па се и госнођа Фема утешила. Писао је Гавра, да је здрав и да је у официни код г. Лоштајнера примљен. Веће радости мајстор Макси није требало. Пролазе дани, дођу и прођу зимски први свеци, божић и нова година, н већ су ту Фашанге. Сад настаје радост за Фрајлу, лаћмана и ГлађеновиНа. Салика једнако гања ТЗоку, да иде с њом на бал, ал Ђока не сме на Фрајмузику због касапа. Отишао је с њом двапут у друго место близу Новог Сада, у Футог, и ту се доб,10 са Саликом наиграо, нит' су га тукли касапи, ннт' је ко код куће знао где је био. У Новом Саду су испала два бала најлепше, један ОФНцирски н један „пургерски"На оФицирски бал били су позвати сви виши беамтери и сенатори са породицама, тако исто и јаче трговачке куће; трговчиће, бакале и мајсторе нису звали. С великом натегом би позват са породицом и Макса. Ту је имао лаћман са својим коморатима доста посла. Они не ће никако бербера на свом балу. Једни беху попустљнвији, особито према Фрајли Милеви, па су предлагали, да ФрајлаМилева може доћи удруштвуса другом којом нозватом породицом. Било имје жаоМилеве, јер је лепа девојка, а особита нграчица, могла би бал дичити. То опет није резон. Други опет предлажу, да и матер нозову без оца. И то није у реду. Предић се са својим пријатељима бори за мајстор Максу, и победу одржи. Помогло му је то, шго је Макса имао кућу и дванаест ланаца земље, и био је члан варошке општине, општинар, прави „биргер" краљеве новосадске вароши. 'Гако Макса сретно продре са породицом на ОФНцирски бал. По вароши читава граја због тога. Гдекоје господске куће опет завиде Макси, па пристају уз оне који нх оговарају. Али Макси и његовој породици ни бриге. ТЈоку наравно, ОФИцири нису звали; но он је баш у пркос отишао са Саликом у Футог на бал, у великој сеоској бнртији, и можда је боље провео, него да је на оФицирском балу био. Ето, ту је већ и оФициреки бал, баш у суботу, то је господски. Што је бнло госпошгине и нобилитета, све је ту. Банда солдачка свнра. Господичићи цивилисте надмећу се у игри са официрима. Фрајла Милеве још нема. Гдекоје се већ радују, да не ће нн доћи. Особито лаћман је немиран, нестрпељив, једнако извирује; кад у једаред ето његоведаме. Фрајла Мнлева, госпођа Фема, и господар Макса Свилокосић улазе. Дочека их лаћман Предић, поклони се, па Фрајлу испод руке води, а родитељи за Фрајлом, покаже им место да седну. Фрајла и госпођа седну, а господар Свилокосић помеша се међ господу. Сви на њих гледају. И могу гледати. Бадава, најлепша је Фрајла Милева. И мати још добро изгледа. Милева има роза хаљину, превучену финим тил-англејом, у косе уплетенн бели н вишњикасти цветићи. Сгас као у срне, ножице ганко-Формасте. Сва је рођена за играње; па њене црне очи, како се у њима сгакленог осветлења зраци преливају. Шга је покрај њих рубин, шта ли дијаманат. Госпођа Фема имала је хаљину од модросребрнкасте свиле, врло јој добро стајала. Црномањасге прн свећи увек млађе изгледају. Госпођа Фема је јако црномањаста, па изгледа за петнаест година млађа. 'Гако изгледа, као лепа, зрела девојка од двадесет и пет година, ада није нокрај ње Милеве, још млађа.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку. . . : . . . 1- -. ИгосподарМаксадобро изгледа. Финидо колена црн капут, црне нанталоне, бео „жиле", златан ланац; велики човек, велике бркове делијски расчешљане, нзгледао је као какав пензионират коњанички обрштар. Господар Макса и тон светски познаје. Није хтео рано доћи, него доцније. Што се тиче његова држања, гу нема мане. Банда свира „валцер" онда се то звало „тајч". Предић једва дочека. ОФицирска му је капа о кајшу о леву руку обешена, а десном прихвати Милеву, која се већ дигла, на играју. Тој лакоћи, тој брзини, и тој грацији нема пара. Ножице Милевине не виде се кад земљу дотакиу. Кад се у игри савија, она њена гипка опружност, мушке очи очара; већ и таласање њени хаљина је примамљиво. Сви као укочени гледају Милеву. Мушки се диве. Даме, које кћери немају, све је Фале; Фрајле . . . гдекоја гледи на њу издалека поноситим „презрителним" оком, гдекоја оиет баци брз поглед на њу па га повуче брзо, зарумени се, боји се, да се завист на лицу не примети. Све бадава, сакрите се све пред Милевом, не поиаже вам гу никакав ранг, па да сте све саме гроФИце, — тако мисли у себи господар Макса, кад види како Милева игра, и како је сви гледају. Сад се иочну сви за Милеву отимати. Престаде сваки ранг, свако мисли, „сви смо по подобију божијем и убоги и богати«, и гроФ и берберин, ал Милеву бог створи и украси што ретко кога. Милева иде из руке у руку. Отац и мати све расту. Предић триумФује над противницима, камарати приступају к њему, свако му руку стиска, гратулира. Но додуше и Милева је све употребила само да учини добар утисак. Знала је, да је граја због ње, да је завист прати, и да мора пасти ил победитн. Свирају кадриљ. Предић је већ нашао у18 а угз , једну трговачку кћер, Фрајла Катицу, и једног обрлаћмана. Фрајла Катица је била после Фрајла Милеве најлепша, па је и она била трн у оку. Неке Фрајле не ће да играју, неке опет не ће у тој колони где је Фрајла Милева. Створе две колоне. Милева све везе. Лаћман никад пред никаквим командантом такве кораке није правио, пасија видети га, кад прави „ете" ил „ан аван". Кад дође »променад", а Милева с њим гако регуларно машира, у варијацима гакове еволуције прави, да се сви и сам мајор дивили, доста би било за једног капитуланга. Алн само при шанжирању руку гдекоје даме не хтедоше јој руку дати, но иружали су јој парче мараме, што Милева „презрително« ал смешљиво мимоиђе. Када су то ОФИцири видели, закључе дати јој удовољсгво. Кад засвирају полку, сви редом с њом играју, сви вичу: браво! Фора! Ова ноћ била је врх, зенит славе Милевине. Ова ноћ не ће се никад заборавити. У одмору, када се Фрајла Милева и Фрајла Катица променирају, а официри око њих лебде, многе седеће даме и Фрајле пакосне погледе бацају, но све заман. Настугш одмор. Сад се вечера, банда свира; Максина је породица гост ОФицира. Но нису ни они могли господара Максу Свилокосића ностидети. Мал' који час, паМакса заповеда, токајери и шампањери све лете. Иту је био Макса на свом месту. Наздравља се Фрајла Милеви и породици, бурно: живила! После одмора опет се игра. Господар Свилокосић допао се сасвојим шармантним понашањем. Не само обер-него и штабални су се ОФицири с њиме радо разговарали. Што ближе зори, друштво све веселије.

Св. 3.

Расћепури се старије друштво. Игра се „крајц минет." Ту је и господар Макса, игра са једном госпом, пензиониратом рехнунгсОФицијалком. Свако се диви како Макса игра. Крајц минету крај. Опет валцер играју. Сад боме дође ред и на госпођу Фему. Започе с њом Предић, па онда за њим сви ОФИЦири. Сад се тек видело ко је права играчица; види се да је у официрској школи игру научила. Све се отимају за њом, игра лако као перо. Као год што је Фрајла Милева славно започела, тако исто је опет госпођа Фема славно завршила. Даме се већ разилазе. Дође субјект Л»уба, отпрати госпођу и Фрајлу, а господар Макса остане још у друштву, баш до бела дана, и славно проведе. Овај дан, таноћ ужљеби ће сеусрце Фрајле Милеве, као најзнаменитији спомен у њеном животу. Тако прође оФицирски бал. Многи ће га се сећати. Лаћман Предић је сретан, пресреган, ништа му не Фали само кауција и дозвола, па одмах би се женио. Али као шго је споменуто, ту сгвар запиње. Он је син Фелбаба, стао је у милитарну школу и постаде лаћманом. Огкуд кауције?ГосподарМакса да све прода, којекако би се кауција набавила, ал тако што не може нико од њега изискивати, не може нико желети, да се убије.Меће и лаћман и Фрајла Милева на лутрију, ништа не помаже. Сграшно се у њему љубав разгорела, не зна сам шта да чини. Тако исто и Фрајла Милева страда. Л»уба иде једнако лаћмана бријати. Лаћман се њему повери, и шиље по њему писма Фрајла Милеви. Кад и кад само цедуље запечаћене. Л»уба је такође и од Фрајле писмене поруке доносио. За све јето знао Ђока, и проучио је сав њихов одношај и све слабости. Једаред оваку цедуљу пошље: „Драга Милево! ако како год не дођемо до кауције, ил свлачим униФорму, па идем у солару, ил се убијем." То је Ђоки доста било. Сад тек сину сунце бољој нади. Мало по мало увукао се у све њихове тајне. Кад је видео, где лежи слабост лаћмана, да нема кауције, и по томе да је не може узети, он одма поста веселији, слободније се показује пред Фрајлом. Сравнио је себе са лаћманом, и пронашао је, да је он сретнији човек, да се може женити кад хоће, ал лаћман не. И ово његово надмоћије показа ће му фино првом приликом. Држаће се још једаи »трговачки", па онда „пургерски бал." „Трговачки" није ппургерски",а пургерски није птрговачки." Може когод биги „пургер", али за то није „трговац." То су појмови свуд по малим провинцијалним варошима. Трговачки је бал већ у мањем месту као р1^ие-тс^ие, а „пургерски" носи карактер занатлнјски. Пургерски је бал демократски, они примају и оне, који се држе у рангу вишима од њих, пустиће и гроФа, онз друге пак ниже од себе не пуштају. Разлика је још само то, што су они на овом пургерском балу домаћини, не вежу се никаквих прописаних тоалета, ни мода, и ако би ко стран, као гост њи у томе исмевао, сваки пургер као домаћин показао би му врата, и могао би се сретним држати, ако само мирно нрође. Но пургерски балови доиста и јесу најзанимљивији балови. Ти добри вредни мајстори и мајсторице са својим синовима и кћерима, то су домаћице пургерског бала.