Srbadija

Св. 3.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

51

Трговачки је бал био и прошао. Кад је већ госиодар Макса са својом породицом позват био на оФицирски бал, наравна ствар, да је морао бити позват и на грговачки. Иначе би била увреда за официрски бал. И на овом балу била је Милева са родитељима и лаћманом. Ни овде није било Глађеновића. Није био занимљив бал, кр^та је етикеција владала. Сад долази пургерски бал. Уредили су га занатлије, а уредитељ је био господар Макса Свилокосић. Цена уласку мала. Сва господа могла су доћи, и милитчрна и цивилна, на и трговци. Права демокрација. Обући ће се ко како хоће, без прописа, наравно само чисто. Банда је циганска. Какви пикники, какви ОФНцирскибалови, све на страну, видеће те како се ту весели. Господар Макса, по што му је дуго чекати на балу вечеру, најпре вечера код куће, премда ће и на балу вечерати, јер он не вечера код куће из ципилука као многи други. ГоспођаФема се такођер мало прихваги, али Милева не ће ништа. Мајстори, главни чланови пургерског бала, и они ће сви најпре код куће вечерати, али ће опет за то свако на балу вечерати, гдекоји и по двапут. Сад ћемо видети панораму. Већ се скупљају. Њихово скупљање не траје дуго, мало час, па сви су ту. Њима је ноћ кратка. Сви су ту. Ето видиш здраве касапске момке, у шненцлима, виде им се јаке мишице кроз тесан рукав; гдекоји је у капуту. Ено опет сголарски, ковачки и пинтерски момци у мало нодужим капутима. Ено онет у финим фраковима, белим рукавицама, то су трговачки момци. Од оних првих слабо који има рукавица,- ето лаки шнајдера и бербера све уФитиљени и углађени. Да је ту и ТЈока, нема сумње, како би пургерски бал био без њега. Берберски субјекти одмах се познају. г ЈЈока опет има нов плаветан Фрак место оног што му касапи растргли, са жути дугмади, у таком се Салики допао, беле ианталоне и жиле, црвен краватл, коса Фризирана. Други субјект је онет у жутом Фраку, трећи у зеленом, све са жутим дугметима, и сви улизани. Налази се нешто и милитарије, унтрОФицира неколико, ал г. Предић не сме Фалити. Официри се повуку у креденц. Од мајстора опет има их од свију заната, све поштени и честиги мајстори. Сваки у капуту дугачком, са собом носи лулу с кратким камишом и коштек. Ту су они господари, нити им каква етикеција заповеда. Госпође мајсторице скромно и чисто обучене, тако као у иедељу, када се по променади шећу, чиста хаљина, Фина капица на глави. Видиш и код мушких и код женских пуна једра лица, здраве јаке руке, из сваке посао и здравље вири. Гдекоји мајсторски момци навзкли су рукавице. Добро им не стоји, боље би било, да своје радене руке у њиховом голом поштењу покажу. Цигани почеше свирати леп „полонезмарш", па после тога, одмах се започе игранка. Вапочну свирати лвалцер"; онда се звао „тајч", а био је прави „трајшрит." Додуше већ од десетину годнна, играосе „цвајшрит«, ал на пургерском је балу највећуулогу играо „трајшрит." Започеће господар Макса са шнајдерком цехмајсторовнцом, а госпођа Фема са каса-

пином и арендатором свију новосадских ка-. сапница. „Трајшрит" дивно иде. Господар Макса ма да је био много јачи од цехмајсторовице, ипак је лако играо. ^хвати мајсторицу са појас, па дигне леву ногу и савије до колена, лагано се окрене на лево играчице, и већ се окрећу. Мајеторица се у окретању диже еластично од земље, нешто и подскакује, и виде јој се са свим малене и суптилне ноге. Када је господар Макса приметио да са ваљаном играчицом посла имаде, а он из обичног трајшрита пређе у „штајерски лендлер." Ту се могло шта видети. Сад се с десном, сад с левом руком обавија око главе са играчицом, праве Фамозне гтуре«, да сви у њих гледају; цехмајсторовица се савија у струку, тек што се не преломи. Но ни касаиин са госпођом Фемом није био постидан. Јак арендатор, ма већ и пупав, обухвагио је госпођу Фему тако снажно, да се сва у средини к њему привила, као фишнан, ал у толико сигурније с њом игра. Шнајдерски цехмајстор обухватио је арендатор — касапиницу; цехмајстор је био врло лак, а касапиница јака, пуна, као сабијена, ил ленше рећи као наливена, премда кринолин није носила. Шнајдер скаче, баца ноге, а по некад захукти се у окретању као крак сувачиног точка око осовине. Под касапиницом земља тутни, а кад се окреће, све на њој трепеће. Господар Макса гледа на њу, па примети да шармантно игра, и још го дода, да јој лепше стоји, кад с ле!>и игра. То су наравно ствари укуса, јер код господара Максе такав је естетичан укус у пластици, а код другог опет противно. Сад сви почну за овима играти »трајшрит", да је пасија било видети. Најлепши је проспект био с поља. Служавке, куварице и кочијаши уживали су, све то кроз прозор гледајући. Најлепша панорама и вертеп. Престане ^тајч.« Мало се отпочине, па опет почну „галоп« свираги. То је тек славна игра. »Галоп" већ по себи има знамениту улогу у животу. »Галоп« је већ у јахању важна коњска линија. По брзини његовој, означена је и сува болест, кад се за шест недеља умрети мора, чгалопиренде аусцерунг." Дакле сад 5 >галоп", или као што су га мајстори назвали пкалуп." Господар Макса се сад ухвати с касагшницом. То је већ пар људи, не као са шнајдером. Најнре се штелују. Стану человито једно према другом, па онда господар Макса прихвати десном леву, а левом десну руку касанинице, а врхови од ногу стоје са свим у паралелној линији. Тако се сад с бока јуришити мора. Наклате се на даље. За њима јури касапнн са госнођом Фемом , цехмајстор са једном пекарицом, цехмајсгорица са својим старијим кзлфом , цушнајдером. Тако опег за овима јуре оотали. Дивно је гледати то коло, тај венац. Господар Макса јури напред као локомобил. Враг неда шнајдер-цехмајстору мира, хоће да иокаже своју изврсност у брзини, истрчи из кола, на пројури иснред господара Максе, да буде он први. Но баш кад сгиже до те гачке пред господар Максу, алгосподар Макса у Фурији своје хитрости таком снагом ударисбока шнајдера, дасеовај одмах са пекарицом преметне. Господар Макса је пневидимо н непостижимо« преко ових прејурио; но арендатор — касапин преметне се преко њих. За њима што долазе, већином се попреметају. Музика стане, господар Макса брзо доплеја да дигне госпођу Фему, и нзвади пекарицу испод касапског герета, шго му и нође за руком. Цехмајсгор се први

провукао као шило кроз све, и мало ]е само од терета сгењао, иначе није пострадао. Цехмајсторица са својим калФом тако је сретно пала на гомилу, ил управо с бока мало се превила, да је изгледало, да су само нагнути, тако, као кад се наслони на диван, на спавање. ИГлађеновић је ту насео са једном ћурчијском сејом, ал малер је био тако мали, да је цела ствар као мали п виц« за њега изгледала. Да је ту било од стране остале публике, која није играла, пикантни, шта више и масивни примедаба, смеја, и пљескања, може се мислити. Тако је изгледало, као кад је Вулкан Марса и Венеру негда са фииим дротом опколио и опсео, а мушко и женско смеје се олимписки. У згодно доба на ту гунгулу, пређе лаћман Предић са Фрајла Милевом из креденца, те стану на праг сале, смеше се иронично, Милева метла на уста мараму, и са свим је из вида изгубила, да су баш тата и мама били те сцене најважнији објект и субјект. Но та незгода иије дуго трајала. Госнодар Макса повиче: Фора! и опег засвирају „калуп". Сваки сасвојомиграчицом опет истерује, и када се неколико пути окрену, публика тапше, и тако п со славоју" ■ доврше. Господар Макса и арендаш — касапин, учииили су своју дужност, па оду у креденц. Омладина пак даље игра. Сад тек весело изгледа. Ту су ти касапски момци, ћурчије, шнајдери, абаџије, папучари, шустери, берберски субјекти и остали. Мајсторске девојке све красније и здравије. Немана њимаскупог одела, нема„газова" „гроденапла", и још не знам каквих бесова, но обучене су улисгер, бареш и жагонет, ал здравље из њих вири. Колико жели Глађеновић, да би се разболеле, да им може као субјект пијавице мећати, ал никад нн до једне не дође, јер су све здраве. УнтероФицири играју као бесни, јер знају, кад се једаред ОФицири помешају, морају се чистити; а то ће скоро настати. VI. У креденцу се састала старија господа, као што је господар Макса и арендатор, па онда остали старији мајстори и официри. Фрајла Милева још не игра, нит' је ко тражи, не сме нико с њом да се аигажује. Она седи са лаћманом у креденцу за једним сголом, главу наслонила на лакаг, на гледи у лаћмана, а лаћман у њу. Иа лицу јој читаш радост и понос, а на њему аФектације задовољства; кадкад се тоне у миљу, кадкад као посвећени изгледају, не знаш шта ће од њих бити, ил СигФрид и Геновева,' или Едуардо и Кунигунда. Господар Макса поче вадити из горњег капута стиву лулу, и ердељански кошгек, тако исто и арендатор, па се згледају, ко бн се мало Фарбловао. Баци око на лаћмана. „Господни лајтнанг, хоћемо ли мало Фарбла?" „Драге воље, ако Фрајлица дозволи.« „Она ће већ дозволити, само изволте." ГосподарМакса и арендатор'са лаћманом упуте се у картарску собу, ночем је већ лаћман Фрај .ш Милеви ко.мнлименат расганка, — као бајаги учинио. „Препоручујем се Фрајла Милева, извините." „Ништа, ви само изволте, и ја ћу мало после тамо доћи, да видимкако се тата карта, преиоручујем се." Милева се поклони, па као бајаги оде у салу да види шта мати ради; лаћман већ седи н Фарбл игра. У сали је настала пауза, пар и пар шеће се. Ко је сад међу свима гавалер прави?