Srbadija

СРБАДИЈА, илуетрован лист за забаву и поуку.

Св. 4.

свима манастирима мора елужба божија служити на старо-тибетанском језику. Ако се сад окренемо на запад, па пређемо долину ЕуФрата н Тигриса, то ћемо кроз сирску пустињу доћи до једне свете линије на обали морској, што се северно од Јерусалнма пружа дуж средоземног мора, па до Синајске горе и дуж црвеног мора доМеке. На тој линији имаде три свеге тачке, које су колевке трију светских религија, Јеврејства, Хришћанства и Ислама. Од ових су прве две породиле читаву поворку црквених језика. На Синајској гори је Јехова говорио Мојснју: чиме се носвети јевзејски језик за црквенн језик Јудеја. У Меци је опет Алах удостојно, свога пророка Мухамеда, откровенија једне праве вере и то у нравом .бедуинском језику, откуд овај постаде избрани црквени језик Ислама. У Јерусалиму пак излио се свети дух у виду вагрених језика на главе младој хришћанској општини, чнји чланови од то доба почеше проповедати на свима језицима, Још за време вавилонског ропства, Јудеи су примили и усвојили халдејеки језик, 1ја~црквени језик. Халдејски је доцније у Талмуду" доспео до најленшег развигка. Она племена пак, што су заоетала те несу у ропство одведена, доцнији Самарићани, неговали су уз старо-јеврејски језик и саиарићански језик у цркви. Хришћанн ширећи веру хришћанску по Сирији, трудили су се онај језик на степен црквеног језика земаљске цркве узвиситн, на којем је еам Гоепод беседио, Због гога је сирски језик у Оријенту одржан до данас као црквени језик. Од трећег до еедмог века успео ее у земљи Мора тако звани етиопски језик на степен црквеног језика код монофизитских Хришћана у Абисинији. Као таки, још и данас цостоји у Хабешу. Тај споменути језик иочиње у новије доба добивати постојбинско име: Геец. Осим овог црквеног језика семитског порекла, Хришћанство је на истоку прииомогло, те су још три језика дошла до степена црквених језика,- ови јесу: јерменск и на горњем ЕуФрату и Тигрису, јјурђијански на јужном обронку Кавказа и контдски на доњем Нилу. Јерменски и ђурђијански језик постигли су то достојанство у чегвртом веку, а коптиски у почетку трећег века. Утоку времена, прелио се јерменеки црквени језик у садањи живи ново-јерменски језик; коптиски пак, као негдашњи народни језик са евим је изумрво. Коптиски је језик даље развијање старојегипћанског језика; местимице био је још у шеснаестом веку говорен. Сада, од толико векова гоњен од арапског језика, животари усвојој постојбини још само углавама појединих свештеника. На послетку односно црквених језика у Јевропи, можемо овде бити кратки за то, јер ћемо доцније говорити о латинеком и грчком језику, кад дођу на ред светски језици. Овде имамо бити мало опширнији само код пјзквено-словенс ког илИ старо .-Ј хх.1, гарског језика, те га малобоље расветлиги. Ово је језик службе божије код оних Словена, што су грчко-источне вере. Ово је био некада народни језнк Словена, што су живели на Дунаву и то у Босни, Србији и Бугарској. Кад с^Словени обраћени били у веру Христову око год. 1000 чрез браћу Кирила и Методија, онда је тим прелаеом уједно узвишен овај језик на степен ошнгег словенског језика у књизи и цркви. _О вај. се језик може својим унутарњим развојем и богатс твои .обдика мерити с"латинским и грчким језиком. До године 1643. био је старо-бугарски језик и код Влаха језик црквеии и књижевни. Те године добије архијенископ Симон од ердељског кнеза 'Борђа Ракоција налог, да реч бо-

жију својим земљацима у њиховом матерњем језику проповеда. Бацимо сад један летимичан поглед на делатност црквених језика; довуцимо их на суд пред свегску историју. те их пресудимо према њиховој унутарњој снази; испитајмо дела њихова и успех мерилом човечности (хуманитета!) Ах! томнас ириликом обузима онај ббни осећај, који подилази сваког пријатеља човечанства, кад с једне стране види велике историјске појаве обасјане сунчаном еветлошћу бесмртне заслуге, а с друге сгране види опет тамне и можда ноћном тамом засењене појаве демонског греха. Санскрит свети језик брамана, обдарио нас је благом појезије и ФилозоФије из најдавнијих времена; он нам је створио науку упоредног истраживања језика; без њега управо не би се никад ни могло доћи до дубљег испитивања прича и религија. Та слава не може се а и не треба да се омањи, ниги се је икада и порицала свегом црквеном језику браманизма. Овај језик, и то једини своје врсге, стекао је великих засл_уга за културну историју људства, којима се само заслуге сгарог грчког језика приближити могу. Али уз сву ту славу имаде одговарати за то, што су милијуни Индијанаца, који су с људским правом и душевним самоопределењем на овај свет дошли, изгубили право користити се кулгурним задобицима образованих својега народа. Ко уИндији неје санскрит разумевао, био је до скора, а од чести још и данас са свим искључен од сваког вишег образовања. Управо цела санскритска књижевност неје друго била до само црквена књижевност. Али се браман не може постати, него се као таки тек само родити може. У томе лежи узрок појаву, да су више од сто милијуна, који су случајно у нижим кастама светлост живота угледали, били за више од две хиљаде година варани у свом најнлеменитијем определењу. Али уједно морамо и то напоменути, да наи санскрит, краљ између језика, не би могао даривати својих Веда, тога бисера са своје круне, да потанко и тачно чување нредања од старих наелеђених текстова нијебила религијозна дужност, да санскрит неје био увенчан нимбусом светиње. Исто се може рећи и за јеврејски језик. И он сене би могао одржати, да се неје успео до светог језика, и ако за губитком његовим не би нас туга толико морила, као за губитком санскрита. Па и од ^тарој.^ипћанског језика, не би до нас ни слова домрло, да нам сталежни дух јегипћанских свеиггеника уз сав мухамедански Фанатизам неје угробовима сачувао књижевност најбогатијег садржаја. Књижевност, коју ништа накнадити не би било у стању и — да нам неје коптијски језик пружио кључ, за разумевање старо-јегинћанског језика. А коптиски би се језик одавно умраку заборава изгубио, да му карактер црквеног језика неје осигурао улазак у храм бесмртносги. Па гага бисмо ми данас знали о првом добу људске кулгурне историје, да нам индијски и јегинћански свештеници несу те споменике са светим сграхопошговањем чували и сачЈвали? Тако у главном повољан суд не може се изрећи о црквеним језицима семитских релиђија. Ови су за културну историју људства стекли веома еуињивих заслуга, ако баш не ћемо да допуегимо, да су се показали заслужним тешког прекора, да су пре умањивали него увећавали пре њнх скупљено, и по човештво веома важно кулгурно благо. Сирскн је језик отприлике од трећег до осмог века после Хрис/га био књижевнички посредник међу грчким и перзијеким за време Сасанида, такозвани Хузварегаом с једне стране, и међу грчким и арапскии с друге стране. Па и јерменски и ђурђијански

имају прилично заслуга, што су нам сачували поједине у оригиналу изгубљене грчке списе; ово су додуше дела само црквено-историјског садржаја, која једино у преводу имадемо. Нешто нам жалосније пред очи излази, кад јевропске свете језике запитамо за њихово нлемство, што су га заслугама стекли. Изузевши црквено-словенски језик, који нам је барем основ за лингвистично испитивање Словенства — историја и деловање светих језика римске и визангијске цркве улива нам у срце само велику жалост и тугу. Истина да од времена Хердерова постоји парола: „хришћанским калуђерима имамо бити захвални, што је сачувано благо античне књижевности". Али непредрасудан човек баш противно за истину држи. Додуше не може се иорећи истина, да су нам грчки и латински калуђери сачували по штогод, без чега бисмо ми данас у многом погледу можда далеко за стеченом образованошћу старог (античног) света натраг заостали. Али, ако је хтела црква да се нојави као културна снага, зар то неје била просто њена дужност, једном већ стечено средство за образовање, свом снагом неговати и подхрањивати и са челичном брижљивошћу пазити, да то благо и потомству од користи буде? Грчка и латинска црква ову је задаћу веома траљаво појмила и извршила, већином шта вигае, баш и неје свагила и тумбе окренула. Па шта нам је остало од појетских, научних и филозофских списа из старог века? Само драгоцене рушевине! Највише лежи сарањено у црквеној прашнни! За што? За то, што су калуђери били пуке незналице и уз го још већма горди, да сазнаду и да поштују њима на чување поверено благо из старине, које се накнадити не може. Уображење, да једина спасавајућа снага лежи у сазидателним списима, написаним на варварском, латинском или грчком језику, однело је неоцењива и мајсторска дела старог вештачког, песничког и испитивачког духа са Фанатичким беснилом на губилиште, или је их безбрижно оставило да пропадну, или их је као пергаменат употребило, да на њ спише дугочасне проповеди уз пост. На тај је начин дакле човештво, „царством божијим на земљи и изгубило производе старе културе. Па шта је са тим стогинама трагедија и комедија? Где су њежни ал' и дивни производи лирике? Па где су многобројна дела од сваке струке научног испитивања, а особито историје и науке о језику? „Сујетна жеља, узалуд тужба!" Искључива псветост" латинског језика у римској и грчког у визангијској цркви, крива је, што нам је не стало блага не само сгаре^античне) књижевности, него што су пропале народне и свештеничке књижевности Етрураца, Ибера, Келта, Гота, Словена па и Мексиканаца и Перуанаца, а то је тако грдан губитак. а уз то се још ничим накнадити неда, да све легенде, хомилије, химне, бреве, декретали, буле, мистерије, енциклике и силабуси, стоје према вредности оног блага, као што стоји груда мачијег злата, према једном маленом зрну сувог племенитог злага. Ох, како бисмо ми радо дали шесег т јГоПо свезака од Боландиста изданих ас1а 8апс(;огит (дела светнх) за једну једину изгубљену трагедију, па ма била и Еурипидова! За пропашћу ибереке књижевности, не ћемо се никад утешити моћи. Ми даиас ииадемо доста не решених загонетака из старе културне историје, на зар нам не би на пр. песме и законска књижевност келтиберских 'Гурдула н Турдетана у Шпанији могла о том никаква решења даги? 0 овим народима грчаи геограФ Страбо, у почетку нашег рачунања година вели, да ти народн по њином сопственом уверавању постоје јога од пре 6000 година! Још више рушења на исгоку било је од