Srbadija

116

Св. 5.

двора виче: Гдје си безиослице, шта не радиш, ево чусмо да данг}биш! Шта ли те кући не врате, кад за корист ннјеси! Ал ето ти свекрве да дочека невјестинд мајку, пак ће ти невјесту похвалиги, иремда ће трудно невјеста јгод11ТИ свекрви ако није из рода, из блага из таке обитељи да је за дику селу од када се спомињу. Јер ти добро знаду наше жеие и за дједа и нрадједа, на ги имајд нешто аристократична. Каио су ти гостоЉЈбнви и пријазни весељаци, тако с дрЈге стране не трпе насељеника, него ако је гологиња па се за невољу дтекао. У овијем мјестима мало но мало чакавштина се гјои. Народно одијело, задржало се је добро у прнморју Далматинском ако прем од скраћене доламе скројише канаран; гаће су им дске и на глави мала црвена капица што је некад оио калнак. Ал ћеш још наћи но Каштелима и ио Нољицим стару доламу и калпак, а за нлећима накићенијех прчина. ПЈТдЈЈћи тако к истоку нагазнћеш на Солинске сгарине гдјено сада мало селашце, те над тобом оназићеш Клиса на камену, па га за собом остави и наиред крени, па за по сата ето ти (Јиљета града. 1'о је највећн град цијеле Далмације, најљепши положајем, а најбогатији старинама. Гј уз римску величанственост нагледај се народног ионоса, а пожали што, на шалост, народни језик иоставља се талијанском. И Сиљет иам даде ЈЈнака као Тртаљића, и врлијех ијесника ка Марка Марулића, а задње доба Ботића који спјева побрагимство и бједну Мару. 41 ту је мјшко народно одјело као по осталом ириморЈЈ, али женско те не сјећа ни садака ни доламе, иа је таково ни ФранцЈСКо ни славенско. Највећи огоци бране спљецку луку, као Брач вином богати и каменита Шолта, па иза њи стере се Хвар најдЈжи оток далматински а од најсгарији у повјесници, а до њега |]ис славни биткама. Оточани с.у са свијем слични осталим приморцима, осим што на отоку Ластову више Корчуле 41)0 дЈша говори херцеговачко наријечје. Осврнимо се онет на кршно приморје и погледајмо на Макарску иод високим 1>иоковом под вилииом гором; погледајмо колијевку Андрије Каћића који толико омили нашему народу „разговором јгодиим" збиркОхН то јест народнијех нјесама н ио народном калуџу испјеванијех народнијех саомена. Па кренимо к славном Д_убровнику што нам се ионео на голи Срђ па се у долац пјстио на насии док се пење дз некад мали оточић кији се стрмином у море Јтаиа. Погледајмо га како нам се диви, како се поноси над свијем градовима славјанским значајем, и охоло се дшке пјесмом и знањем над славјанским јдгом. То налг је прва кољевка пјесме, то нам је бдаго народне ћуди. Слободан се уздиго Дубровник, у слободи се разгојио до врхунца славе. Трус му више пута запријети, назад двјеста година га разорио, ал Д ј бровник се оиет ноне наистим развалинамау истом облику и истом славом. Још се у Ду. бровнику од етаријех времена сачувала народна свечаност на дан св. Влаха, кад сељани скупљени иод својим барјацима н^д главом машућ њима иоздрављају славни град, те стане нуцатања страшна уз опће весеље, осјећајућн уз народни обичај некадашњу слободу. јКиво народно осјећање иа дивно коло што на даље Д)бровника св)д се ионосно игра да нам изглед што може слобода на узгајање народног чувства и ночигања својијех обичаја. .1ијеп нам је Д}бровник кућама и обичајима, диван нјесмама; над којима се диже орловијем летом Осман Г)ндулићев. А и ту све нрестану сужанством док нам се не огласи последње доба Медо Пуцић који овак занјева својем роћеном мјесту:

»Дубровниче мало мјесто Ала си ми драго, У теби мн бива нешто Како ннђе благо; Све обнчно, све домаће Све на једну влас Све иокојно све стајаће Створено за нас. У тебн нам ум у цвијету Сваки замншл.ај Што зажељет мош на свнјету Та земаљскн рај." Од ДЈбровника к истоку ето ти Боке когорске, ето ти тјесна, его ти каменити брда утапат се стрмином у море. Нашарано то конавље љепим кућама што човјек кад на мору сгекао дође у родно мјесто да Јжива мир и покој и даде кућу саградит, а до ње огради подворницу да доконча у миру своје данке. Ту је народ јуначки, туде је славна Кривошија што но се прогласи по свијету јунаштвом. Которанин је стаса висока, избечита ока, јдначког погледа, одјелом и говором је сличигији загорцу него нри.морцу ка шго цијела околица Дубровачка. Мед мјестима Боке которске Котор је страшан горама, које пријете нањ се сориги, и најскрајнији у Боки. А с ^шћа кроз разну гору, кроз лемуне и наранџе бијели се Нови о ком каже наумрли Пегровић Његуш владика црногорски: „Нови граде сједиш на крај мора И валове бројиш низ пучину Као старац на камен сједећи Што набраја своје бројанице". Али како напоменусмо да околица Дубровачка и Котор јесу разнолични од осталијех примораца ако ћеш у одјелу у обичајима и у истом акценту, ваља рећи да и мед њима има разлике, те нам Д}бровчани говоре медно Херцеговачки језик што Которани акцентом занашају на чакавштину или да боље речемо на словјенштину изговарајућ јако слично Црногорцима ал не тако Брђанима. Белика разноврсност нриродна ове нокрајине но свој је прилици узроком многобројним обичајима и разним наријечнма, који се у голи маленој земљи налазе. — Па ако погледамо занад до Неретве или боље приморје до Цегиња не ћемо наћи мјеста да не говори чакавски, дочим од Цетиња к исгоку нриморје нам је штокавско, осим отока на којима мало по мало чакавштина исчезава док нам се у Мљегцима већ штокавшгина гласи. Ну како већ наноменусмо разноличносг у питомом приморју тако ако сада ирођемо кроз кршно Уагорје и Огорје, видјећемо која је разлика мед овима и нриморцима. Одмах како превалимо од приморја прву гору стере вам се пред оком пјсто загорје; а одмах кад се нађеш на врху те погледаш то дивно приморје што но ти се иод оком стере то тихо море како се на погоке завија а на округ около отока што но су ти као шајке у р^бању изредани па се обазреш на загору како ли је сва снржена осим малијех дочића у којим ти се зелени јасен, бријест и високи храст, чини ги се да си у другом свијегу. Сва је ту гора помлаћена, а та се је некад Загора зеленила као што свједоче груле тапине и младике што из крша нроничу. Свуд је некад та сграна илодна била, ал како горе нестаде тако се оголила брда, а земља водом кроз шкраиови камен у море се излила. Ал погледајмо мало на га села, гледајмо како су им к)ће растркане како тај народ не живе у скунљеним варошима него се на мјеста окупио да у самоћи проводи своје данке. Није свуда ио Загорју земље ниги је пространа поља па свак гледа како да се прехрани те отиш' главом за крухом: одлЈчила га дакле невоља те ои 11ошо да тражи еда поља за усјеве еда горе да се огрије. Ал кад стуниш ближе па

се на човјека намјериш ала га се зачудиш! Како тај изгледа! Дивна сгрука лукава погледа, завио ти је чалму око капе, обрио се с преда до по главе, мрке брке ниско објесио, мрчин му се низ плећа пружио а о њему се златне ките објесиле. Јачрма му је злагом извезена ил је прекрили низови сребренијех нуца, а по врх ње о лијево раме спустио је зелени канаран, о трбуху препасао ти је запашњаћу сву косигером нашарану а у њој му задјене кубуре сребром оковане и јатаган виши од аршина што је понос нашега народа. Гаће су му модре, ниско везане да му бијела кошуља дијели гаће од занашњаће а новрх заспоњени трлука обуо је опанак. Дивно ли изгледа, ал зар ћеш се тому зачудити да у невољи и злата имаде. Није га он купио, не, па би и срамота била да га и продаде; отац му је све то оставио, а оцу је дјед, а дједу оставише они, о којима мало знамо. Ево овдје у забитним мјестима налазимо у народу свакојакијех пресуда, он ти знаде за вјештице и за вукодлаке па им знаде лијека. Ал нам тога има свуда гдје је народа нашега па хај'мо да видимо како ли жена носи. Жена има сукњу од паса до четири прсга од земље а сва ти је на ситне прегибе модра а у поданку је занршена за један прсг црвеном чојом, а на глави јој црвена округа, на преко ње бијели рубац пада јој низ плећа, а садак обукла што је као долама ал рукава нема па само о зада виси а с приједа шарена прегача сва дивно израђена на мале кличице, која је на гласу како су лијепо боје сложене што ли наша чобаница у наши изгради тако чисто н укусно онорим својим рукама. — Цура пако разликује од жене удате што мјеште округе и коса на округ везанијех носи капу а о кагш трепетљике, азакапом пауново нерје а силела је прчин као мушко. Ал велика сличност што се налази у Загорју и Огорју, да не би лако ни разазнао човјека од човјека, него ко је ту рођен не ће нам пресијецаги говор, него ћемо и о једним и о дрјгим скупа прозборити. Да виднмо само каква им је кућа. Немој се ту надати да ћеш наћи као у приморју „бијелих кула високих палаца;« ту је човјек превикао невољи па му мање и потребе. Кућа му је потлеушица шеваром или плочом нокривена. Нема обично ошита него сама једна просгопија у кој ћеш наћи огњиште а до њега одар на ком ће их се стрнути зими ако ћеш петеро чељади.премда је поузак. ./Бетн им пака и не служи, ка снавају сви на двори на зе-' леној трави. Ту се у истој кућици зими животиња спраћа па промисли широко ли им је. Чесго се код нашега народа говори о звијезди као о коби под иретирком које човјек се роди и одгоји. Те о том неки и мудрирли. Ну ако је кућа тако уска не буди чуда да док је кога у кући, жена ако рађа бјежи у забит гдје никога нема. Ал куд ће да вас пигам? нема друге ваља јој на двор изаћи, те ако се у звијезду загледа да знаде добу кад је чедо родила није чуда никаквога, те о звијезди оне кажу као грађанкиње о дану н ноћи. У овим забитним странама и без оне силе нопа и Фратара народ се одгаја илеменитији него шго у скупљеним варошима гдје се то измисли у црковним размазањима а изгуби се трак чудоређу и ноштењу. Ал да тако речемо о сваком узгоју да почмемо са дјететом, каковим се чувствим узгоји, како није плаково, како ли ћути мајку своје и милује рекли би да је тај народ допро с тог ногледа до најпдеменитијег савршенства. Гле! пустимо грађанкињу да се скига но самотним горама гдје јој нема никога до ведрога неба, ил чобанце младо да туд прође, не би ли поштењем заврнила. Ал та млада чобаница руга се шта такову, зар да јој мајка ноште-