Srbadija

I

204

Св. 9.

Као четврту класу кичмењака сматрамо дипнеусте иди гмазеве (Бигсћбзсће). Ове врло важне животиње стоје на среди између правих риба и амФибија, па се и на гласу зоолози и дан данас муче, камо спадају, да ли у прве (рибе) или у друге (амФибије)? Ова ће се препирка најбоље тако свршити, ако их као засебну класу између риба и амФибија ставимо. Данас има још врло мало преостатака од ове групе, и то у реци Амазонци у јужној Америци (11ер1скшгеп), или у аФриканским рекама (Рго4ор1еги8). Зими особито кад је кишно време, живе гмазеви у води, па дишу воду на шкрге; а лети, кад навали суша, начине себи гњиздо од лишКа у сасушеном блату, и тада удишу ваздух белом џигерицом. Срце им је као у амФибија, а с поља су више на рибе налик, иа су покривене као и коштуњавке, силним љускама. Ношто диннеусте тако на среди између риба и амФибија стоје, го је вероватно, да они ове класе спајају генеалошки, и да су мало промењени нотомци оних прастарих кичмењака, што чине прелаз од прариба к амФибијама. У пегу класу кичмењака спадају праве амФибије, у том смислу, у каквом се та реч „амФибије" данас употребљује. Ту не спадају дакле гмазеви, па ни рентилије, а и ове су пре прибројавали амФибијама. Овамо дакле спадају само штитасти водоземци, и голи водоземци. Од штитастих водоземаца живе још само мале цецилије, а грдни лавиринтодонти из Тријас-перијоде, давно изумреше. У голе водоземце спадају три реда: водоземци са шкргама (К1етеп1игсће — као славни протеј из аделсбершке пећине), водоземци сарепом (8сћ \тапг1игсће — ту спада наш дуждевњак (саламандар) и водени гуштер) и жабе (жабе и корњаче). Од ова три реда жабе су исго тако потомци водоземаца са репом, као што су ови потомци водоземаца са шкргама. Свака жаба или свака корњача, пролази ова три ступња још и сада, док је млада: прво добије облик водоземаца са шкргама; за тим се измене у водоземца са репом, напослетку тек постане жаба или корњача (без шкрга и без репа). Водоземци са шкргама за цело су постали од прариба, и то: или директно, или посредством гмазева. Оне три класе кичмењака, што нам још осташе: рептилије (пузавци) тице и сисавци међу собом су много сродније, но с осталим кичмењацима; они никад недишу на шкрге, као што то код пређашњих класа, ма у младости, бива. Све рептилије, тице и сисавци за време ембрионалног им живота (док су још у јајеном омотачу), застрте су амнијоном (кожастом марамицом), а тога пређашње класе немају. Ова нас околност учи, а и многе друге, да су се три класе, рептилија, тица и сисаваца развиле из опће „праФорме", а последња класа постала је по свој прилици из групе амФибија. Вероватно је, да се ова опћа „нраФорма" у врло раном добу поделила у две разне линије. Из једне постадоше рептилије и гице, а из друге сисавци. Као шесту класу кичмењака, поред амФибија, треба да споменемо пузавце илн рептилије. У ову класу спадају гуштери, змије, крокодили и корњаче, и силне горосгасне грдосије (као хала ил аждаха), што беху обилно развијене у доба Јуре, Тријаса и креде, али веК на крају ове перијоде са свим изумреше. Све ове рептилије личе с поља на праве амФибије (жабе, саламандре, водоземце са шкргама), па и у томе им наличе, што им је хладна крв. Али најважнијим нутарњим својствима строја им, а и развићем својим, са свим су различне од амФибија, шта више у многоме се с тицама слажу, ма да врло мало личе на ове по облику тела и начину живота.

Тице (Дгез) као седма класа кнчмењака поред рептилија, за цело се тек из ове последње класе развише, и то по свој прилици из рептилија, што су врло сродне са диносаурима. — За то, што се тице и рептилије у најважнијим организацијоним карактерима слажу, а осим тога што им се младета са свим једнако развијају: смемо слободно рећи, е су рептилије и тице врло сродне, ма да нам на нрви поглед тако не изгледа. Шта више, класа тица није ништа друго но једна грана групе рептилија, што је стекла много организацијоних својсгава, навикнувши се на особит начин живота. Осма класа кичмењака, т. ј. класа сисаваца (Матта\Ја) најважнија је и најсавршенија. На први поглед изгледа као да је класа сисаваца врло сродна с тицама, с којима имаде међу осталим топлу температуру крви, потпун расцеп десне и леве половине срца, више развиће мозга, а тиме и душевне радиности. Али чигав низ важних чињеница из анатомије и историје развића уверава нас, да се животињска класа није развила ни из тица ни из рептилија, но директно из амФибија. Као што смо већ споменули, ове три класе рептилија тица и сисаваца, имају опћи корен постанка, који се непосредно развио из једне гране класе амФибија. Али потомци ове „праФОрме«, која се већ оставила дисања на шкрге, и развила амнијони омотач, распадоше се још врло рано (или за доба неријоде каменог угља или мало после) удве линије: с једне стране рептилије, из којих се доцније развише тице, а с друге стране средња Форма између амФИбија и сисаваца, из којих доцније тек постадоше чисти сисавци. Најважнија и најинтересантнија класа међу свима класама животињског царсгва, то је за цело класа сисаваца, већ и из тог узрока, што и човек спада у ту класу. (Кад га као природњак посматрамо са непристрастног гледишта). И човек има сва она евојства и знаке, којима се сисавци од свију других животиња разликују, и ако је у главном наука опостанку истиаита, то се онда за цело и човек развио из ове класе постепеним развијањем и преображавањем. За го морамо ову класу изближе посмотрити, и поклонити нашу пажњу систематској подели, која је „живи" израз каквог Филума. Старији прнродњаци иоделише класу сисаваца уредове, којих бијаше10 —15. Овај се ред почео редом кита, који као да је заузимао најнижи ступањ, јер изгледа као риба. А свршавао се редом мајмуна или четвероруких, који се највише приближују човеку, а од њих је био човек растављен и чинио је за себе ред дворуких (ВЈтапаз). Новија зоолођија, која не пази голико на сличност спољашњу, колико на знатну разлику нутарњег строја и развића — дошла је до друге поделе класе сисаваца. Она разликује три главне групе или под-класе, што су истина по обиму неједнаке, али су анатомијом и историјом развића тако удаљене једна од друге, да их можемо као особене класе сматрати. Ове трн под-класе то су: 1). Орнитоделф иј е (Мопо^гетеп, 8сћпаће1Ш1еге). 2). ДиделоФије (Маг8ир1аПае, Веи1;еШпеге). 3). МоноделФИЈе (Р1асеп(:а1Љ1еге, Р1асеп1;аНеп). Ове се три групе по свој прилици тако односе, као водоземци са шкргама, са репом и жабе, међу амФибијама; т. ј. група орнитоделфија је „праотац« диделфија, а група диделфија, то је „отац« плаценгалија. Прва класа сисаваца, то је класа кљувара; а ту спадају данас само два рода: водени кљувар, (ОпиЉогсћупсћиз рагаЈохиз) и сувоземни кљувар (ЕсћИпа ћузћчх). Налазе се само у Новој Холандији, оном делу земљином, где се налазе најпростији и најнесавршенији облици нз биљног и животињског

царства. У Новој Холандији заступљене су све врсте ситних организама, сви разни ступњи развића им. Ови ступњи врло су важни, јер нам говоре о оном далеком времену, што је као муња брзо прохујало, у коме се још не развише виши и савршенији органнзми. Кљуваре смемо дакле сматрати као последње преостатке најнесавршеније негда групе сисаваца, што се почеше развијати из амФибија крајем тако зване примарне или почетком секундарне перијоде повести земљине; а из те групе разви, се виша класа кичмењака — торбари. За време секундарне перијоде развила се класа кљувара, с многобројним врстама и родовима. Али пошто нам окамењени остатци из те велике перијоде показују само оне организме, што су у мору живили, то нам не заосташе окамењени оних кљувара што на суву живише. Погледом на њихову организацију, а особито погледом на неке важније црте, стоје кљувари много ближе амФибијама, од свих осталих сисаваца; с друге стране пак имају кљувари много што шта као у торбара, чега већ нема у планцетала. С тога можемо рећи, да су они кљувари, што и дан данас живе, врло мало промењени потомци (и то директни)оне прастаре „праФорме" сисаваца, што чнне прелаз од амФибија к торбарима. Кљувари се дакле тако исто односе према осталим сисавцима, као акраннје према осталим кичмењацима. А за човека су у толико важне, што нам дају бар сенку најнижег степена сисаваца, па ма то била само сенка, ипак знамо нешто за наше ппрапретке" у почетку секундарне перијоде. Удругу под-класу сисаваца спадају торбарн, који стоје на среди између прве и треће под-класе, између кљувара и плацентала, па ове две класе спаја не само анатомски, но нгеолошки. Торбари судеца кљувара, а роди гељи плацентала. Као пример за торбаре доста је да наведемо кенгуру (На1та^игиз) н неке пацове (01(1е1рћуз) што их има по свим зоолошким врговима. То име „торбари« добили су отуд, шго мати своја младета носи неко време у једној торби, а то за то, што се у врло несавршеном стању роде, па тамо потпуно израсту (у колико је доста, да на ноге с.тану). ГеограФСко раширење ових животиња, врло је слабо. Највише торбара, што и сад живе, налазе се у Новој Холандији и по суседним острвима. Врло их мало имана Сунда-острвима и уАмерици. Они су билн развијени у прастаро доба, још пре постанка човечијег рода. Окамењени остатци од торбара налазе се и у Јевропи. Погледом на анатомију и историју развића им, далеко се уздижу над кљуварима, или ипак сила заосташе иза плацентала. Из тога можемо закључитн да торбари и у сгаблу, као и у системи, чине прелаз од једне групе кдругој. Очевидно суплацентали тек доцније постали из торбара (почетком терцијарне перијоде), као што су торбари постали из кљувара (почетком секундарне перијоде). Ову хипотезу сјајно оправдава наука о петреФактима. Јер еви окамењени остатци сисаваца, за време дуге секундарне пернјоде (из времена тријаса, креде и Јуре), то су остатци од самих торбара. А сви окамењени остатци плацентала, што их ми познајемо, нађени су уоним слојевима земље, што се наслагаше за време терцијарне перијоде. За то смемо рећи, да се плацентале развише крајем секундарне перијоде и почетком терцијарне перијоде из торбара. Прастари претци човечијег рода у доба секундарне перијоде, то су за цело били торбари, мадабисе тадашњи торбари можда раз.шковали од садашњих. Трећа и последња под-класа сисаваца, то су плацентале, ту спадају сви други сисавци осим торбара и кљувара. Плацентала има највише, а и за нас су најважније, јер