Srbadija

Св. 10.

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку.

229

добро основану хипотезу (која се већ не сматра као хипотеза, но као чињеница), као да се из полумајмуна није развила опћа Форма за све катархине (наравно и за човека). Само једна једина грана из групе катархина (која је нама непозната а одавна изумрла), могла је згодним околностима помоћу природног уплива, постати „праоцем" човечијег рода. Свакако је овај процес трансмутације (преображаја) дуго трајао, а окамењени мајмуни не могоше нас о томе уверити, колико је трајало то преображавање, а и где се догодило. По свој прилици то је било у јужној Азији, јер у том пределу има многобројних знакова, што нас упућују на опћу домовину људи разне врсти. А можда није јужна Азија била најстарија колевка човечијег рода, но Лемурија, континенат што је одагле јужно лежао, па је носле у море утонуо. А време у. ком се то преображавање догодило, било је по свој прилици измаком терцијарне перијоде, *у тако званом плијоценом времену а можда још и у мијоценом. Па не само код мајмуна, но и код свију кичмењака, нема непромењених потомака оних кичмењака, што смо их сматрали као прадедове човечијег рода (по овом нашем систему). Па ни међу оним многобројним каменим остатцима не можемо да нађемо врсту кичмењака, која би се сигурно на претке човечијег рода односила. Па ипак смо помоћу система кичмењака (јер систем уједно представља и природно стабло животињско) у стању, даутврдимо ред предака човечијег рода. Први покушај учинио сам ја (1866.)у „генералној морч>ологији" а опширније сам то извео у „природној историји постања" (1868.). Ред предака човечијег рода, може се поделити у целоме у две грдне групе: у једној су групи кичмењаци, а у другој некичмемењаци, из којих постепеним усавршавањем и преображавањем постадоше кичмењаци. Ове некичмењаке можемо назвати једном речи: прохордате. До кратког времена могли смо само несигурно о њима говорити. Тада на једном пре три године нестаде тога мрака у некичмењачкој генеалођији. Из посматрања, што их је Коваљески 1864. о индивидуалном развићу ланцетице (Атрћшхиз) и просгих морских шкољака АзмсИа, РћаПизха) објавио, јасно свегљаше чињеница, даонтогенија ових животиња (ма како да изгледају различне) многе сличности има. Некичмењачке морске шкољке или асцидије, то су црви из класе Јип1са1;а (Мап^еНћгеге), а пре су их рачунали у мекушце или молуске. Када поодрасту, изгледаху ове морске шкољке као груба клупчад, што су срасла на дну мора, и када та клупчад површно сматрамо, тешко да ћемо слутити да у њима што пребива. Ова невидљива и непокретљива клупчад постају гиме, што се покретне ларве, што слободно пливају поводи, назадно промену, аовеларве, што се тако развијају као најнижи кичмењак, ланцетица. Шта више, код њих се види траг кичмене мождине, и хрскавичавог прута (сћоп:1а ДогзаПз)!!! А то су најкарактеристичнији делови кичмењака, а одатле се може добити ова чињеница, да су туникате најсродније са кичмењацима, између свију некичмењака. Као и остали црви, и гуникате се развише по свој прилици из працрви, који беху

сродни са маљеницама и матичњацима (1п^изшпзЉЈегћеп ипА 81гис!еК\пјгтег). А као нрегке ових црва, морамо сматрати са свим просте једно-ћелићне животиње, као што су данас по свим водама распрострти Амеби. су и најстарији претци човечијег рода били праживотиње, којима облик само проста ћелија беше — јасно се види из необориве чињенице, да се сваки човечански индивидум развија из једног јајета; а ово је јаје, као и јаје свију других животиња са мо проста ћелија. И овде нам најјасније пада Ч' очи свеза између индивидуалног развића каквог организма, и историјског развитка стабла му. Овде је од врло велике важности закључак са онтогеније на Филогенију. Ако ко нађе, да је наша теорија о животињском пореклу човечијег рода „одвратна, гадна и неморална", тај нека помисли, да је

Стојан Бошковић.

то стална чињеница, што се сваког тренутка микроскопом може показати,, е је чоЈвечије јаје проста ћелија, да се ова ћелија не може разликовати од јајета у других сисаваца, и да с.е из ње, као и код свију других, развије многоћелићно гело, што у току ембрионалног им развића пролазе сав ланац сисаваца у њиховим најважнијим облицима. У овом ланцу предака можемо са станишта данашње науке разликовати двадесет и два степена, од којих осам спадају у некичмењаке, а 14 у кичмењаке. Дакле: РЕД ПРЕДАКА ЧО ВЕЧИ ЈИХ Ирва ио.ловнна човечијих иредака. Некнчмењаци као претци човечији. РгоећогЛака. Први стеиен : Моие пи. најпростији организми што се могу замислити, као протоснеби, протогени, батибији, и т. д. а састоје се из простог живог комада протопла_сме: најстарији монери, из којих постадоше

ћелије, могоше само прастварањем из анорганских спојева постати. Други сшеиен: Амеби, организми, што се састоје из просте голе ћелије; или из комада (који је без облика) протопласме (у којој је затворено зрно или језгра — пис1еиа); по свој прилици не разликоваше се ове праживотиње много од данашњих амеба, као што и данас још човечије јаје није бигно различно од затворене амебе. ТреДи стеиен: Синамеби . или скуп амеба, то је гомила једноврсних голих ћелија, као што су данас лавиринтулеји, или јагодичаста ћелићна кугла оплођеног јајета. Четврти стеиен: II ламулати (РНттегзсћлгагтег, зраковњац11ТГ као планула у ланцетице и многих некичмењака, тако и они изгледају. То су многоћелићна округласта тела, а површина им је покривена сјајном длаком што се вазда таласа. Пети стеиен: Инф узориш . (маљенице) се развише из планулата тиме, што се код њих већ виђају уста а и штодобише основу за црева. ЈИести стеиен: Тур беларији (црви матичњацијГ*то С У најнезнатнији црви, састав им је врло прост, а развише се из инФузорија (личе на данашње турбеларије). Седми стеиен: „Сколециди (црви мекушњаци), што чине прелаз од турбеларија шестог степена, кхиматегамаосмог степена. Осми стеиен: Химатеги (Заскмгагтег), што су најближи данашњим Тип1са1ата, а особито асцидијама, а код ових налази се траг кичмене мождине, а под овом хрскавичав прут (СћогЈа ДогзаИз). Друга ио.ловина човечијих иредака. Кичмењаци као претци човеку. Уегбећга^а. Девети стеиен: Акраније (нелубањаши), то су кичмењаци без главе, без мозга и лубање, без централизираног срца, без вилице, безногу; као данашње живе ланцетице илн Атрћшхиз. Десети стеиен: М о н о р -_ у и н и (ТЈпраагпазеп), то су кичмењаци са главом, лубањом и мозгом, са централизираним срцем; без систематичног нервног система, ногуивилица: с простом носном цеви; као данашњи миксинојиди и лампрети (петромизонти). Једанаестм стеиен :Пр а р и б е или селахије; то су рибе, што бејаху врло сродне са данашњим јониним рибама или сквалацеама, са бешиком за пливање и са двоструком носном цеви. Дванаести стеиен: Р1 рп еи зЈј,(или гмазеви), то су кичмењаци, што држе средину између риба и амФибија, са шкргама и џигерицама; данас највише личе на лепидозире и протоптере. Тринаести стеиен: Соцобран хије (шкргавци); амФибије са сталним шкргама, као данашњи протеј у аделсбершкој пећини. Четрнаести стеиен: Соцури (реповњаци); то су амФибије са шкргама, што пролазе, а са сталним репом, као данашњи водени гуштери (тритони) или сувоземни гуштери (саламандри). Петнаести сшеиен: Пра-амнијоте или иротамније, то су кичмењаци што су на среди између саламандара и гуштерова; ови са свим изгубе шкрге, а добивши ам-