Srbadija

264

СРБАДИЈА, илустрован лист за забаву и поуку

Св. 11.

уметник. Колико заплета, колико борбе и патње, колико узвишених моменага и како срећног решења — за српског песника, а колико одважних, колико жалосних и тужних, колико јуначких сцена за српског сликара. По где који српски песник заплаче се над судбином свога народа, па опева који зулум турски, несреНу једне мајке, или смрт седам кнезова, а нађе се и 110 који стран или словенски сликар, који нам нацрта ио коју тужну сцену нз садањег усганка. Такове сцене су и две наше слике иа стр. 249. и 257. Херцеговачка раја на далматанској граници. то је слика, коју је Кацлер по једној скици нацртао. Несрећна бедна раја осгавила своје огњишите, понела собом — што је понеги могла, па се винула у туђу земљу, у туђ завичај. На граници далматинској одмарасе бедна породица, која је од силе турске утекла. Глава породице допратио своју чељад, па мисли већ наповратак, и наосвету. Нејач Ке остати у Далмацији, а он ће се са своја два сина вратиги у Херцеговину, да се бори за слободу. Жена му премишља мисли свакојаке, срце јој хоће да пукне од туге за пуном кућом, коју ће Турци опљачкати и запалиги, и за домазлуком, којн ће Турци упропастити. Xерцеговачка нејач уклонила се од шурског вулума, го нам је слика на стр. 257., коју је цртао Хутари. Тужну наи сцену та слика показује. 'Гурци напали на једно село, почели га пљачкати и палити, а нејач се уклонила испред зулума њиховог. Са висине гледају доле, како им се бију браћа и МЈжеви, како Турци пљачкају, отимају и односе. ЈКена се луна у прса за својим мужем, сестра пала на камен па плаче и нариче за својим братом, остали као да још иомоћ са стране изгледају, и као да се још добру надају. * * * Петар (Пеција) Петрови/1, вођа босанских устаника, први је од знатнијих вођа, који је погинуо уданашњем устанку. С њиме је заједно пао и дрјт његов Остоја Корманош. Ми за сад доносимо само лик Пецијин, а скорим ћемо донети опшпран животопис његов, као што таки јунак и заслуж^је, чим добијемо од наших прнјатеља из Босне и Србаије сву грађу за његову биограФију, која се већ у валико прикупља. * * : * Дуоровник се данас врло често спомиње у политичним листовима. Бести, које нам стижу са херцеговачког бојишта, понајвише долазе из Дубровника. Д}'бровник (лат. Касика, Касившт, тал. Кадиза) основан је од прилике 639. године, кад су Авари стари римски град Епидаурус срушили, који је мало даље — источно лежао. Становници ЕпидаурЈса склоне се на једно од природе заштићено место, које беше шумом — дубравом (отуд име Дубровник) нокривено, и ту ново место оснЈЈу. По једнима 690., а по другима 870. године, почеше становници, помоћу српског владаоца Павлимира, онасивати своје прибежиште јаким зидовима, који још и дан данас постоје. Ти зидови беху испрва само на јужној страни града, десно од уласка; данашња Страдона, или гокозвана Пијаца, беше гада морски канал, који им је >једно као пристаниште служио. Од XIV.—XVI. века варош се све већма и већма ширила; године 1388 саграђена је красна пала га ректорова, која јепосле великог земљотреса 1667 на ново оправљена, и која још и данас постоји. Године 1520 подигнута је зграда за ђумрук, 1430 водовод, а језЈитски колегиум основан је 1684. Међу црквама најзнаменитија је католичка саборна црква, саграђена 1713 године, која је украшена красним сликама, и која је богата на реНласник и издавалац Стеван ћурчић.

ликвијама. Та је црква поклонила 1771 године царици и краљици Марији Терезији руку св. Стевана краља угарског. Поред те цркве најзнаменитија је нова српска црква, која је већ саграђена, и која се сада изнутра опраља. Ова ће црква после тршћанске бити најлепша у целоме Српству. Дубровник има два католичка намастира, Францишкански и доминикански, који су саграђени у XIV. веку. Све до проналаска Америке беше Дубровник један од најбогатијих и најнросвећенијих градова на целом свету. У њему је цветала не само трговина, индустрија и занати, него и срнска књижевност и уметност. Данаске је Дубровник главно место округа истог имена, седиште католичког владике и војног бригадира, а има своју вишу ђимназију, и семинар за кат. богослове. Дубровник има 8678 становника, од којих 5305 станују у граду и у предграђима, а остали у 17 села, која Дубровнику припадају. Дубровник има своје красно пристаниште Груж (Огауоза), које је чувено са своје лепоте. Слика, коју (на стр. 261) доносимо напшм читаоцима, верно нам показује ту стару српску варош, која је дуго времена била Атина српска и која је дала нашем народу неколико знатних песника.

Разне белешке. Статистика. (Новине у Аустрији) У Цислајтанији је излазило у течају 1873. годиие 866 листова (31 више него 1872 год.) Међу тила је било 413 стручних лнстова (47 - 7°/ п укупног броја), 267 политичних (30'8°/ 0 ), 143 белетристичних (16'5°/ 0 ) и 43 листа за огласе (5°/ 0 ). — Од 267 нолитичних листова били су 21 владиних (у доњој Аустрији 2, у Тиролској и Форалбергу 4, у Чешкој 3, у Моравској 2 а у свима другим круновинама по 1) 153 партајних (и то 59 уставоверннх, 26 народно-либералних, 34 клерикалних, 2 ФедеролистичноФеудална, XI народно-клерикалних и 11 соцнјално-политнчннх), 30 политично-економних и 63 политичних локалних листова. — Између 413 стручних лнстова бнла су 92 народноекономннх, 60 за земљорадњу н шумарство (од тих 10 специјално за пчеларство и 2 за тимарење коња), 44 занатлијско-техничкнх (а од тих 8 снецијално за ннтерес бечке светске изложбе), 9 војених, 15 за нраво и управу, 35 за медицину и природне науке, 24 теолошких, 64 недагошких (урачунавши 11 стручних лнстова за стенограФију н 10 за младеж), 22 хнсторично-литерарних, 27 за позорнште, музику, уметност и моду, 8 за лов, шах, стрељаче, н ватрогаство, најпосле 13 за особене сталешке интересе. Између 143 забавних листова 33 хумористичних, народннх и шаљивих, 41 белетристнчних и 69 неполитичних локалннх листова за белешке. Од 43 листа за огласе били су 19 општег, 16 трговачког садржаја и 8 за само жребање. — 150 новина нзлазило је на немачком језнку, 105 на чешком, 61 на талијанском, 49 на пољском, 18 на словсначком; дал.е је било 9 лнстова на малоруском и јеврејском језику, 6 на немачком и чешком, 5 иа Францеском, 3 на српско-хрватском, 3 на талијанском и српско-хрватском, 2 на инглеском, 2 на грчком и 1 на маџарском језнку. Један је лист излнзио у једно чешки, нол>ски, малоруски и словеначки; а један другн немачкн, Францескн н |инглески, и најпосле један немачки, Францескн, инглееки н талијански. — Већина свнју лнстова били су недел.ни и месечни. Дневно је излазило 93. — После злогласног „краха" пропало је 205 лис/гова.

/шб.тио графија. Тригонометрија од Димитрија Нешића велнке школе. У Београду 1875. Вел. 8-ина Стр. 496. Са 115 слнка у тексту. Цена 1 Фор. 80 нов, или 18 гр. чарш. Прва немачка читанка за гимназије уредно Ј. Мајзнер, прегледала и одобрила школска комисија. У Београду 1875. Цена 80 нов. или 8 гр. чарш. Сувремена библиотека свеска III. Уништење естетике (из9. и 12.бр. „Рада" за 1875 г.) У Новом Саду. Срп. нар задружна штампарија 1875. О човеку, спомоћна књига за учитеље, васпитаче и ученике основних школа. Написао М. Т. Фрачковнћ. Панчево 1875. 8-ина. Стр. 42. Цена 30 нов. Извештај уираве београдске читаонице за годину 1874. У Београду 1875. 8-ина. Стр. 73. Цена? Речннк, српски, маџарски, латински, немачкн — за нижу гнмназију, саставио Јоснф Реитењи. II. свеска Будим-Пешта, 1875. г. 8-ина, стр. 187. Цена 80 новч. III. свеска. 8-ина стр. 156. Цена 80 новч. Пре гледи у прасвет н у историју света иа земаљској површинн. Панчево, 1875 8-ина. Стр. 64. Цена 50 новч. Скупштина, ванредна главна „Матице Српске" у Новом Саду 5. (17.) априла 1875. Нови Сад 1875. 8-ина Стр. 74. Ш ематизам православне епархије бококоторске-дубровничке за годнну 1875. У Задру. Печа тња Ивана Водицке. 8-ина. Стр. 33. Стер е ом етр иј а за више разреде средњих школа по др. СондорФеру написао Стојан Марковић проФесор реалке. У Београду 1875. 8-ина. Стр. 152. Са 93 слике на таблицн. Цена 80 новч; или 8 гр. чарш. Ка<1 ји§об1. ака<1егшје. Кпјј^а XXXII. 2а&тећ 1875. Цена 1 ф . 50 н. ВогВа јиггпћ 81ауепа га Лгиаупи пегаУ18П081; п XI. у1еки. №ар1бао Јг. Ег. ЕаскГ (ргећ'Екапо јг „ЕасЈа.") ХЈ 2а^гећи. ТЈвак сНоп1ске (лзкаге. 333 81гапа и 8-ггнп1 Оје1а Ма4. Ап!:. Ке1коујса. 8уегак I. Ха 8у!је1 12(1ао МагЈ;. 8епекоУ1С. II УткоусП). Вгго^зкот X. Р1ауб1ба 1875, 48 вћ-апа и 8-т1111. (21Уо4ор18 Езороу 1 17 езороУ111 Базапа). Киу В1аз. 1Ј!г1ска с!гата п 4 ста ос1 Каг1а сГОгтеуШа, ^Јавћа ос1 Г. МагсћеШа. Роћгуа(1о Ј. Е. Тоипс . ХЈ 2а§те1ш. Т18кот 1)г. АЊгесћ4а 1875. 79 з^гапа и 16-(:11п. 8(;епо^гаПска сИапка ро1а^ ви81:ауа ваћекћег^ег-Мв^ДЈ^еуа, 8а8(:аУ10 Ап<;. Ј. Вегепаек, з1и(1. р!п1. исИеЏ з1епо^гавје. ГГ 2а§геђи. ТјзкагвИ гауо(1 Бга^. АЊгесћ^а 1875. 36 8(г. и 8 -1П1П1. 1)огс1еУ1С, Вг. У1а(1ан, Коса Ре1гоуј6. Н1з(омску^ готап. 2се§(11 Јап ХејесИу. Вел 12. Стр. 288. Цена 64 новч. АУег(;ће1тег, Ес1. 2иг Сгезс1псћ(;е с1ез Тигкепкпе^ез Мах1шШапа II. 1565 ћ1з 1566. Хасћ Убћег ип^ес1гиск(^еп (Јие11еп. 8-нна. Стр. 59. Цена 40 нов. 8сћа(,2тауег, Сг. Е., Б1е Ка1зегге18е 111 Вн1таНеп. 2ага 1875.

У деветој свееци поткрало се некоиико погрешака, које вал.а исправитн, На сгр. 198. у 8. и 11. реду првог ступца местоЈ Арнаути треба да стоји; Аргона}ти; на сграни 2202. у првом ступцу ред 44. место." ЈМоиигран, треба да стоји Г Маиибран ; на иетој сграни у треКем ступцу у реду 55. после речиГ оркестра, треба д<»дати : и тако сам се упо.чнао са некојим чиановима. На стра. '^09. у трећем сгупцу у 22. реду ноеле речи : иарод, треба додати реч: неђел.ом. на стр. 210. у другом ступцу у 4. реду после речи: 3 еахата, ва ч»а додатиГ у омакнутом, а 3 сахата ; - —; у реду 23. после речи : меееца,. треба додатиГ за ијегпадију, а за остале родове <>ружја годину дана ." у 29 реду место: Ево за што, треба да стоји : Ево бапг то. —; у 42 ррду мвсто : прекоу треба да стоји : око; у 43. реду поеле речи : из, треба дода ги : еанитарнијех и : иа етр. 211 у прком етунцу у реду 2-5 поеле речи: јер се, требада дође; у њој, као . Одговорни урединк Срећко Мајер.

Штампарија јерменскога манастира. Сајдла и Мајера у Бечу.