Srbadija

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

ди пита најпрву: Што то ноеиш у бурило? а она: — Воде, да ове године воде и мене и тебе, и ту што гледа про тебе. — А што то носиш у њедра?—Просо, да просе и мене и тебе и ту шго гледа про тебе. — А јошт шта носиш? — Грабовине, да грабе и мене и тебе, и ту што гледа нро тебе. 6. На ђурђев дан, народ каже, да нипошто неваља преко дан спавати, јер би га преко цијеле године бољела глава, а ако би почем некога сан преварио, треба му дати да на Марков даи онолико и иа оно исто мјесто одспава, па га — веле — неће глава бољети. 7. Сви орачи и копачи пазе, какво ће вријеме на ђурђев дан бити, и мисле, ако је ведро и топло, да ће она година родна бити, а ако ли је облачно и кишљиво, врло слаба (даље виђи под ^божић 9 ). 8. Нема тога села у којему се неће објесити љуљајка (у Боки зову цуљајка), ђе се момци и ђево.јке укунно љуљају, и свакојаке љубавне нјесне ири љуљању пјевају. 9. Никакав чобаи за живу главу неће нрије ђурђева дне засвирати уз свиралу (фрулу, а у Црној гори: дудук) ни у кући, а камо ли у гори крај оваца; а на ђурђев дан у .јутро, кад с ајваном крене у иашу, сваки ваља да засвира, и тако један другога радо слуша и пази ко боље узању свира. 10. Кад се у вече чобани са стоком кући врате, сваки ће донијети по један нарамак пролистани или пропупчани граиа из планине, те баци у тор, да козе и овце оиу ноћ брсте, а особито јагњад. 11. Ако чобаии на ђурђев дан прије но сунце гране чују кукавицу, треба да три пута заособице рече: Дскукала да Бог да своју, а не моју главу, а кад је чује у вече врћући се кући рече: <( дослутила да Бог да вуковима у иланини, а не мојим овцама у торини/ 12. Кад огрије сунце, момци и ђевојке фатају неке мушице крилате, (овамо се зову бабурице), па је ставе на длан, и она одајући тражи негђе крај одкуда ће иолећети, говорећи (оии или она те је држи): Бабе, бабурице! Жив ти тата, жив' ти мама Кажи ми, не лажи ми, ђе ћу се ја ожеиити (или удати). Пут које стране полети, мисли, да ће се од онога села, куће, мјеета и т. д. оженити или ђевојка удатн. г.) Ивањ дан, Петров дан и Илијн дан. Сва три народа ови крајева шјеткују ова три свеца нешто више, од други годишњи празника; ево зашто и како. 1. Ивањ дан —народ вели — да је тако велики светац код Бога, да на његов дан и од његова страха три пуга сунце на небу стане, и зато се народ на Ивањ дан — без разлике спола и узраста — купље у води, или у мору, као и на ђурђев дан, да би — народ мисли—-опрао они дан све своје грјехове. ђевојке удадбенице на Ивањ дан обичавају посијати шеницу па гледају на Петров дан како је изникла. Ако је у клицама, оне се година иеће ни вјерити, а ако је на завојке *) налик прстена, и вјериће сеи удати. *) Нар. пјесиа: Неки гледа у земљу преда се, Како расте трава на завојке, Као дојке у младе ђевојке.

2. Петров дан. Зато што народ вели да је светн Петар, они који од неба и од раја држи кључе, као и од пакла, па кад долазе душе на вратима, у његовој вољи стоји пуштавати онамо ђе ои хоће, те душама вели : ајде на она, или на она врата. 3. Илијн дан. Народ, кад гоћ спомепе св. Илију, вазда настави ^громовник/ па и кад се нешто заклиње каже: <; тако ми светога Илије громовника 9 , јер веле, да свети Илија управља по божијој заиовиједи с громовима п кад гоћ, и кога гоћ он оће, може громом убити; да он по небу у колпма летн, тако брзо као муња. Народ приповиједа: кад би свети Илија знао, кад .је његов дан сав би свијет што је на земљи једншм громом срушно, али не може да зна, у који дан од године његов имени дан спада, зато—■ народ вели — што има сестру огњену Марију, која га сваке године вара говорећи му: <( кад твој имени дан дође, каза ћу ти/ а пошго прође, онда му каже, да је негов дан нрошао и онда од његова страха да побјеже под крило Богородичино да је не би убно. Много жена неће да нере лањене аљине на три дана пред Илијн дан и на три даиа после, јер кажу да би се одма аљиие распале као паучина, или да би их Илијнско сунце сажегло. Народ мисли, кад је честа грмљавина, да св. Илија убија ђаволе и зле душе но ваздуху, и будући да се они од грома боје и бјеже, ђе који прије може, за то се неваља — народ вели — крстити кад грми да не би ђаво од невоље под крст иобјегао, него стави тамјан на ватри да замирише кућа од дима, па неће ђаво на тамјан никако; ово нам и пок Вук потврђује у Рјечнику на стр. 102. Кад на Илијн дан грми, свак се у народу боји да они дан свијет не иороне (као што сам овамо казао), па зато многи момци и ђевојке трче те се по трави ваљају да их не би гром убио, а стари људи и жене моле се Богу: Боже ако смо и грешни, твоји смо. На вечер од сва три наноменута празника, пошто се умрачи, народ сваке године ужиже нред својом кућом колико може вишу ватру наложи. У вријеме плама, сви млади момци про ватре прескачу, но но бих знао сад казати, да ли то чине из неког чаровања, или весеља ради, али мене се чини, да мора бити једно, али друго. д.) У очи младога петка (или неђеље.) Покојни Вук *) описао је сва ђевојачка врачања, која у Сријему постоје, и зато штосе многа подударају с 1 оним, те овдашње ђевојке обичавају врачати, што ришћанке у очи младе неђеље, а турске у очи петка, т. ј. у први петак или неђељу, који дође пошто се мјесец мијени. Ево дакле што покојни Вук о ствари каже, и оно што сам ја овамо чуо, и сравнивајући његове и моје, видићемо да је врло мала разлика, и да је обојеједно исто лишће од једнога народњега корјена. 1. ђевојка у Сријему — каже Вук први залогај хљеба умочи у со, метне у уста, мало нроЈкваће, па извади из уста у десиу руку, да остави суђенику, па из руке спусти у кецељу (у Боки веле: у травесу, а у Црној Гори и Херцеговини: опрегљача), па кад пође *) Живот и обич. парода српскога, на стр. 323.

СВ 2.

спавати, узме огледало, огледа се и рекне: сјајно огледало, као што сад мене показујеш, те се леио видим, тако ми у сну покажи суђеника. После се номоли Богу и метне ону кецељу иод главом и рекне: Ја се теби молим Господи, нека ми суђеник дође на сну; ако је преко воде, ево му чуна и весла (чанак и кашика), ако је преко шуме, ево му шјекира, ако је трња и камења ево му вила (виљушка) иека дође, ево му хлЛба и соли, да заједно једемо, чешљева, да се счешљамо, огледало, да се огледамо, иа заједно па вјенчање да идемо Од свега овога. што Вук каже, иигђе у ове крајеве чуо нијесам. 2. Даље каже Вук: у очи млада пстка или неђеље уфати ђевојка паука, метне га у калем, затисне љебом калем, па кад пође лијегати, спомене све свеце, прекрсти мјесто под главом три пута и рекне: <( Пауче, ти се пењеш високо и по земљи, потражи мога суђеника, и доведи га мени на сан; ако га доведеш, ја ћу те оиет у јутро пустити, да милиш по свету; ал 1 ако га не доведеш ја ћу те удавити/ Код нас. па против; уфате у Боки, или овђе у Требиње, казали су ми, да увате ластавицу, обмотају јој једну длаку од косе из главе около поге, па је у вече пуште и закуну је да тражи њезина суђеника па да јој шјутра у јутру каже. 3. Кад ђевој ка награди ткање — каже Вук — она те тка никад не мјери колико јо откала, но оно неизмјерено налтно стави под главом, помоли се Богу, прекрсти три пуг оно мјесто под главом ирекне: 4 Божс!који је мој суђени, ношљи ми га на сан, да премјеримо ово платно, да у јутру вјснчапицу кројим њему и мени. !> По том легне на десну страну, и шшошто ни с 1 ким ништа не говори, а у јутру кад се пробуди чува се да што не рекне, док се не прекрсти и да у прозор не погледа. Код нас са свим другчије: кад сврши посгав на стативе, па: н ко ће најпрви од мушки глава у кућу у-. љести и миели да ће њезиноме суђенику бити ието име, као ономе, те је у кућу уљегао 4. Кад ђевојка видн млади мјесец, она спрам њега стане, прекрсти се, очита молит ву какву зна у три нут, нак рекне мјесецу: <( 0 сјајан мјесече! који си на небу, ти видиш сву земљу, и на земљи оиога, који јс мени суђен, учини да га и ја у сну видим, ма да је гдје у с.вету, опет он етоји на оној земљи, коју ти видиш, ја те земље узимам ево да метнем под главу/ Потом се сагне, узме ирстима испод десне ноге земље, пак метне под главу кад стане лијегати, прекрсти оно мјесто, ђе ће главу наслонити три нута, помоли се Богу, легне на десну страну, ни ским не говори. Ни овога код нас ништа чуо нијесам, осим само, што према младу мјесецу два—- три пут поскочи и рекне: <( ти стар, а ја млада, а мој суђеник здрав и млад/ 5. ђевојка у очи младе неђеље — даље каже пок. Вук — дадне скоро удатој невјесги, која је јошт под вијенцима, свој уплетник, а ова га увеже у своју косу, и кад стане лијегати рекне: <( Мој венац ђевојчин (по имену) уплетник да ја под мојим венцем снијем, уз кога ће она стајати и венац предавати/ Овдашње ђевојке мјесто уплетника, овако давају невјестама јабуке. 6. Вук вели: ондашње ђевојке у очи