Srbadija

србадија, илустрован лист за забаву и

поуку.

св. 3 И 4.

3. Четничко ратовање, т. ј. онаково, ђе неки дио оружане силе војује у малијем четама (СгиегШа, ГгапсЉеигв, РагШе1§'апо-ег) или проти малијем четамаили проти већијем одјељењима непријатељскијем. Опсадно ратовање т. ј. опсада и обрана градова и рат на мору, особите су категорије, које се неприбрајају рату у пољу. II. Ратиште (Љеаћ-е <1 е 1а §тгегге, К1'1ео',ч8сћаи})1 а!;г). По категорији рата разликујемо главно и п о б о ч н о р а т и ш т е. Ч е т н и ч к о г р атишта — изузамши почетак устапка (револуције) — нема у уредном војевању, него се четовање спаја и на главном и побочном ратишту са операцијами уредне војске. Прије него се започне рат, мора се бити на чисто: ђе ће бити главпо, ђе ли побочио ратовање ? Одговор на ова питања зависи: а. од цјели, коју би ради постићи, б. од географичног положаја ратујућијех странака једне према другој. а<1 а. Цјел је рата у опште: присилити нротивника, да се нашој вољи поклони, била та ИЈ1И трговачки уговор, или уступање које земље. Цјел се може најсигурније постићи, кад покренемо војску нај краћом о п е р а ц и ј оном линијом, а то је она, која је најпречи пут до срца непријатељске државе, до извора његове снаге; а операцијони објект мора бити она т а ч к а, н а к о ј о ј ј е п р о т и в н и к к ад а р најприје в е л и к у с н а г у с к уп и т и, па одатле и на нас најлакше ударити. а<1 б. Важност географског положаја види се већ из горе реченог. Дочим се на једној страни или међи хватамо с противником у коштац, морамо бити па опрезу, да нам он с друге стране у земљу непродре. Србија има прама Турској врло рђав географични положај, јер је с три стране опкољена од турске земље, дочим н. пр. ве лика Француска проти Њемачкој само половицу источие међе бранити мора, јер ју чува на сјеверу неутрална Белђија, а на јужном истоку цеутрална Швајцарска. Француска може дакле проти Њемачкој на једном ратишту војевати, Србији означује географични положај три ратишта. III, Главно ратиште Кад промотримо оно, што горе рекосмо, онда ћемо доћи до закључка, да главпо р а т и ш т е м о р а б и т и н а о н о м е п р остору, ђ е ће нам главна сила н епријатељска бити увјек с п р с а. Да прилагодимо овај стратегични закон положају Србије прама Турској. Језгро турске снаге јест Румелија и Азија, јер је ту турски живаљ најјачи, а и војеиа снага најсилнија. Турским азијским ордијами је најпречи пут на јевропско ратиште: ај из Сирије, Палестине, Арапске и југозападне мале Азије средоземнијем морем до Салоника; а одавле жељезницом на Косово; б) из сјеверо-западне мале Азије преко бјелога мора односно Босфора у Цариград, а одавле жељезницом у Бјелову у Бугарској;

в) за остале азијске ордије преко Трапезунта или Синопе, па одатле црнијем морем у Варну, и одавле жељезиицом у Рушчук на Дунаву и посље Дуиавом до Видина. Турска је царевина подјељена на 7 територијалних војених окружија (ордија); од овијех се рекрутује само једна (трећа) ордија сасвијем у Јевропи, а једна (друга) са двије трећине сво.је снаге, све остале се попуњују на близо 40,000 четверокутнијех географскијех миља обухваћајућем простору туреке Азије. Зиајући ово, морамо обзиром иа горенаведепи закон признати, да је главно ратиште Србије проти Турској на југоистоку т. ј. на простору и з м е ђ у Н и ш а в е и И б р а, Со фиј е и К о со в а. Д а С р б и ј а п р е м е т н е г л а в н о р атиште с главном војском у Босну, ондаоетавља турској војсциотворена врата код Ипша и Новог Пазара, теби могли ТурциСрбију поплавити и в о ј с к у, ш т о ј е у Б о с н и, с л е ђ а п о п а с т и. Тако ието 6)1 било, да српска војска по$е прео Неготиња или Књажевца на петок. јер би јо.ј турска главна сиага била од Ниша у боковима, а могла би јој с Мораве и за леђа пасти. IV. Побочна ратишта. Избор овијех зависи такођер од горенаведенијех, а и другијех војепих нитања. У чисто дипастичком (кабинетском) ратовању задатак је војске једнострап : да потуче душманску снагу, коју пред собом нађе, на да притисне земљу, да душманин из ње, за вријеме рата, неможе вадити ни нове војске, пи пореза, рјечју , да нема од ње никакве помоћи. Србија неемије овако ратовати, него мора да притиснуте земље инсургира," да из њих одмах диже војску, да их одмах узме у своју подпуну адмшшетрацију. Парод у Босни Старој Србији и Бугарској природни је савезник кнежевине Србије. А има још један моменат, а тај је: Србија мора своје ратовање довести у склад са својијем првијем савезником: Црном Гором. Побочна ће ратишта дакле бити ова : 1) источно, за инсургирање Бугарске, а уједно паралиеање тамошње турске војене снаге; 2) з а п а д н о, за инсургирање и оевојење Босне; 3) југо-западно измеђ горњег Пбра и горње Дрине. Највећа војена побочна снага треба да се разавије на источном, јер је ту Видин град у боковима Србије, који је већ АјдукВељку кобан био, а Турска, као што горе виђосмо, може у Бугарској знатну снагу разавити *), прктом су Бугари мирољубивији од Срба, па треба већег папора за њихово инсургирање. У Босну треба толико спаге, да се оно мало турске војске, што је кадро испред Ер*) Читаву шумљанску ордију. која се рекрутује једнијем дијелом у Јевропи, а већином у Азији око Синопе. ба ордија (Багдадска) непада у рачун, јер је прео 300 миља далеко од Цариграда и није у јевронскијем ратовима новијих времеиа тамошња сиага иикад учествовала.

цеговаца се вратити на Дрину, потуче, па да брзо поплави предјел изме!ј Дрине и Босне, овђе се мора — дочим чете на Врбас и Уну тура, војено и административно организовати, па онда даље корачати. На југо-запад — показао је љетос поп Жарко шта треба. На сва побочна ратишта несмије се више издати од 74, највише } /з све оно снаге, што је за операције, јер би иначе главна војека нреелаба била. V. Четовање. Четовање се јавља као самостално ратовање само у почетку устанка; у течају рата организује се оно и на главном и на побочном ратишту по потреби з а у м н ож е њ е извидничке и ст р а ж а рске службе и зазађевицеубоковима и за леђима непријатеља. Четнички је мото: тешко оном, ком на конак дођем. Четами треба само оружја, џебану и нешто новаца, да, кад су гладне, пехарче бар хришћанина; иначе оне се саме хране; оне су малене и окретне, па могу смјело и за леђа непријатељу. Чете задиркују мања и већа одјељења, отимљу тајин и џебану, доносо војводами брзо гласове о кретању непријатељске војске, дижу народ на оружје, а свете крвљу сваку невјеру. Добро организоване чете накнађују у брђанскијем предјелима коњицу. Али се од четовања може само онда велики успјех очекивати, кад се упире на војску. Сам четнички рат је харчење снаге, и изроди се лако у крваво м р ц в а р е њ е и л и п у с т а х и л у к. Најживљи смо примјер виђели у српском устаику у почетку овога вијека. АјдукВсљко, Стојап Чупић, Станоје Главаш и др. све славни и јуначки четници, али правог успјеха неби, док се није консолидовала уредиа војска под Црнијем ђорђем. Чете немогу ни земље притиснути, ии градова отети, а док се то неучиии, дотле је непријатељ увјек у нашој сриједи и то: он у кући а ми на двору. Ево садашњег четовања у Ерцеговини: кажу, да има око 20,000 усташа у четами, дан па дан читамо да побише Турке, али зато се неможе рећи, да је још и једпа нахија ослобођена; у Требињу, Никшићу, Горанском, Гацку, рјечју по свима крајевима још Турци. Да је међу тијем четами само једна бар бригада од 4000 уредне војске, већ би се знала операцијона демаркација једне и друге странке. VI. Међусобни одношај главнога и побочнијех ратишта. ђе је само могуће, морају војеке па главном и побочпијем ратишгима у складу оперирати, т. ј. бити сиремне, једна другој у иомоћ притећи. Да н. пр. српска главна војска код Ниша лахко успије, а она у Бугарској наиђе на велики одпор, ког није кадра савладати, онда би војска од Ниша заодећ.и већином својом на лијево (истоку), морала турску снагу у Бугарској у бокове попасти, и тако нашој источној војеци помоћи. Око се вели у етратегији: дегажирање оног одјељења, које је у невољи.