Srbadija

св. 3. И 4.

СРБАДИЈА, ИЛУСТРОВАН ЛИСТ ЗА ЗАБАВУ И ПОУКУ.

следеће чаровање и сутуке односе се само на мушку ђецу, а не никад на женску, зато што веле, да женскијем не могу зле душе наудити. 1. Кад људи иду да иросе ђевојку ноее јабуку и у њој (златни или сребрни) прстен, зато, да она ђевојка буде слатка и плодна као .јабука, а прстен (који је мушког рода) да би синове рађала. 2. Кад се вјереној ђевојци почне у сандуку прћија слагати, свака мајка мстне у дно сандука један слатки или љути шипак, говорећи у себи полако: <( колико је ћерце у овоме шипку зрна, онолико од твојега срца било синова и унучади, п да их након себе живс и сретне оставиш/ 3. Кад сватови иду по ђевојку, не ваља да их је број на такио налик,*) зато, да их буде број на так, кад се с 1 ђевојком враћају младожењиној кући. 4. Кад сватови крену с 1 ђевојком из куће не даду јој ђевери, да се окрене главом на кућу очину, нити нигђе на страиу, но све пред собом и с' преклоњеном главом. 5. Кад се сватови враћају, певаља да се истим путем врате, него — макарн један пушкомет — другим путем. 6. Ако је киша они дан кад се ко жени или удава, народ каже, да је неко од њи двојице некад гребао лонац кашиком (у Боки веле: (( пињату, х а у Црпу Гору ^котао/) зато одраслим момцима и ђевојкама удадбенпцама забрањују мајке да гребу лонце. 7. ђевојци, кад је у мужевњу кућу доведу сватови, изнесу јој на кутња врата мушко мало дијете, те га она узме у наручје и у кућу унесе, зато да би рађала мушку, а не женску ђецу. 8. Кад сватови крену по ђевојку, или кад се враћају с ђевојком, првијенац на све стране пази да пеби у иуту случајно сусрели прије женску но мушку главу, па ако прије виде женску и ова не би знала обпчаје и сутуке, завиче јој : (( Уклони се мало с пута, и дај добру молитву, тако ти се у кући и женило и удавало/ 9. Нико се неће оженити у дан, који свршује на женски род као н. п. сриједу, суботу, а у неђељу оће ама врЈо риједко, него у оне, који свршују на сугласно н. п. понеђелник, вторпик и четвртак, а зато да би се рађала мушка, а не женска ђеца. 10. Момак кад се обукује и оће да иде у цркву на вјенчање, треба да никаква узла на њему не буде. 11. Који младожења за двијетри године нема од срца порода, каже се, да га је некаква зла душа замађиала при вјенчању. 12. Коме се роде три четири ђевојке заособ, треба да првој, која му се после роди, пађене име в Стана*, које у народу значи: Станте ђевојке! 13. Ономе, коме се неда, да му живе мушка ђеци, нека првоме, који му се роди, нађене име Живко, а ако ко оће да му је *) Не знајући, да ли си овако и по удаљеним крајевима иашега народа говори, ево шта је прво, шта ли пооледње. Так је вазда па пар н. п. 2, 4, 6, 8, 10. и т. д., а лик на 1. 3, 5. 7. 9, У Боки, мјеето так и лик кажу: пар идеспар од талијапскога : Рајо е Леврајо.

јак и јунак, нека му стави име Вуко, но докле доји, треба га звати (( Вучић. 8 14. Кад се дијете роди у кошуљици, ако је мушко, да пе буде вједогоња, а ако женско, да не буде вјештица, треба да бабица изиђе пред кућом, па да викне што више може: <( Чуј нуче инароде! роди вучица вука, свему свијету на знање, а ђетету на здравље.® 15. Кад сватовп изводу ђевојку, обично неке мајке баце се за њом вратилом, говорећи: <( У ову се кућу, синко! не повратила удовицом, но иа весеље и радост с' твојом ђечицом. 8 16. Свака мајка коликогоћ роди мушки глава, од свакојега остави ђетињи пупак, па кад јој невјесту доведу сватови, она јој пупка тиспе у недра завјена у црвеној крпи, зато да мушку ђсцу рађа, а не женску. 17. Нред трудном женом не ваља спомињати никакво фино јеетиво и пиће, јер веле ако оној жени дође воља на оно споменуто, а не може ласно добавити, може избити оно дијете, које носи под пасом. А да је ово управ истина, а нз басновјерје, слушао сам од много вјеројатни људи и жена, на ако су јој могли добавити, да су иекако могли повратити. 18. У вријеме ношње ђетета, свакој жени, ако муж нешто више опретља, него што је обично, кажу да ће му жена родити ђевојку, а ако почем смрша роди ће му еина. 19. Жена бређа не ваља ништа да грдно види, од шта би се могла ггрепанути, као н. п. мајмуна, жабу, губавицу, змију, миша и т. д. јер би могло бити, да оно дијете остане на лик онога, од шта се препанула. У овом случају, кад је жена бређа, на нешто од овога неугоднога види или нагази, одма ваља да се уфати руком за голо дебело месо, зато да ако би се што на ђетету и показало, нека се укаже на оно мјесто, ђе не може нико виђети. 20. Кад невјеста остане бређа с' нрвим ђететом и кад почне шити аљинице и све друго што ће требовати ономе ђетету кад се роди, пази ко ће јој најпрви укућу уљести. Ако уљезе прво неко мушки — веле — роди ће мушко, а ако уљезе женска, роди ће ђевојку. 21. Жена бређа. желећи да зиа прије рођења шта ће родити, мушко али женско, растопи на ватру једно зрно од олова, па га после изручи на каквој глаткој плочи. Ако се разлије па дуље, као на змију, мисли да ће родити мушко, а ако буде у форми пшрој но в дужој, родиће ђевојку. 22. Исто тако гледају бређе жене кад се убије прасе, па на сриједи сала, ако се види на сриједи нешто мало уздигнуто, налик зрна јечмена, знак је, мушко ће родити, а ако нема никаква зиака него стоји пљосно као зрно леће, роди ће женско. 23. Кад се коме у кући испење чмичак, а у оној је кући нскаква жена бређа, ако је чмичак на горњу трепавицу, мушко ће, а ако на доњу, женско ће родити. 24. Кад жена роди за особ неколико ђевојака, мисли народ да муж више љуби жену но она њега, а ако роди неколико

мушки без ниједне женске, знак је да она њега више милује но он њу. 25. Жена бређа, кад што једе па је гледа кучак али мачка, ваља да дадне, ако ће и мало ■ од залогаја из уста, зато да се- дијетету, које јој је у утроби, неби нешто показало од кучка или од мачке. 26. Кад ђевери изводе ђевојку из собе, коју она за собом мало нотегне руком за аљине, мисли се да ће се оне године и она удати. 27. Кад млада невјеста први пут после вјенчања отиде у род, у походе с' ђеверима, понесе собом у њедрима једну јабуку, коју поеле раздијели на толико комадића оним јкомшинским ђевојкама, с' којим је јоранила, зато да се и оне све опе годипе вјере и удају. 28. Коме се недаду ђеца живјети, но свако прије него што годину наврши умре, кад се опет прво дијеге роди изнесе га бабица на раскрсницу, и сакривши се, пази ко ће најпрви онамо наљести, па му завиче: (( Прими куме Бога и светога Јована!® Кум га — или кума — узме у наручје и понесе кући те кумује, и тако народ мисли — да ће му после и оно и сва друга ђеца живјети. 29. Од кад се жепа почне мучити да роди, никога жива пе пуштавају у кућу, осим бабице и најетарије жене у кући, него затворе врата, зато да не би ко дошао злију очи или пакосне душе, па јој иешто урадили, да у брзо и ласно не роди. 30. У вријеме, кад жена рађа, ништа не ваља да је под кључ затворено, но све растворено, а тако исто ни на родиљу не ваља да је икаква узла, па ни у коси, него јој пусте косе низ плећи, зато да ласније роди. 31. Кад се мушко дијете роди, у којој * кући има вина, окупљу га у вино да буде снажан, а ђевојку у студену воду да не буде ужежене крви. 32. Жена бређа, кад уљезе у чију кућу ђе ручају или вечерају, па од ње сакрију јестиво, веле, да ће миши ис/грићи зубима све аљине чељадма оне куће, а ђетету оне жене за неколико година бити ће протпвно оно јело, што су му од матере били сакрпли, зато нико од ње не крије. 33. Које се дијете роди у крвавој кошуљици, ако јемушко, веле, бити ће вједогоња, а женско бити ће мора или вјештица, но треба ону кошуљицу одма на огањ спржити, па онда неће. 34. Кум вјенчани вазда кумује првоме ђетету, ако је мушко, а ако буде* женско, он сам каже кад га опет зову да другоме "ђетету кумује: <( Куме, тако ти кумства! иромијени кума зато што ти се ђевојка родила, па дако Бог да, да ти други буде сретњи од мене/ 35. Кад отац или мајка нешто од аљина за мушко дијете купује, т. ј. оно што се на аршину мјери, вазда каже дућанџији: (< помјери, за мушко је дијете^, и сваки ће мимо мјере острићи по један нрст или два, зато да дијете у свему напредује.